УОЧИ нове школске године, 4.504 запослених у школама постало је технолошки вишак. Највише их је изгубило само део норме, а 400 просветара остало је без иједног часа или потпуно без ангажмана, ако је реч о ненаставном особљу. У исто време, бар на папиру, слободно је чак 30.067 радних места, на којима би технолошки вишкови могли да буду ангажовани.

На местима која су приказана као слободна заправо раде наставници са уговорима на одређено време, јер већ четири године траје забрана запошљавања. Синдикалци верују да ће ове године технолошки вишкови бити боље збринути и распоређени на слободна радна места, јер је министар просвете школама послао стручно упутство, којим тражи да школе раскину све уговоре са радницима на одређено док технолошки вишкови не буду распоређени.

– То би значило да је за ових 4.500 људи расположиво 30.000 радних места. Тек када они, према струци и пребивалишту, буду распоређени, директори могу да ангажују наставнике на одређено време – објашњава за “Новости” Добривоје Марјановић из Уније синдиката просветних радника.

– У пракси ће бити ипак мало другачије. Школска година је близу и мора неко да дочека децу у учионицама, па је врло могуће да ће директори на почетку септембра ангажовати колеге које нису запослене за стално, а када се појави неко са статусом технолошког вишка, мораће да добије слободно радно место.

СУВИШНИ ЛОЖАЧИ И ДОМАРИ

МЕЂУ прекобројнима ове године је, према подацима Уније синдиката просветних радника, највише ложача и домара. То се, кажу, догодило због новог правилника, према ком је смањен број ових радника. Без дела норме остали су и учитељи, јер је летос укинуто правило да се деца са лакшим сметњама у развоју, при формирању одељења, рачунају као два ученика.

Марјановић објашњава да у систему постоји око 20.000 просветних радника који нису запослени за стално. Каже, реч је о младим људима и Унија се залаже да, под надзором школских управа и синдиката, буду расписани конкурси, а они примљени на упражњена радна места.

– Овако се само ствара привид да имамо више слободних радних места него људи – каже Марјановић и додаје да је ове године важна новина и то што ће рокови за преузимање људи бити скраћени.

Предвиђено је да јуче и данас технолошки вишкови подносе молбе за преузимање на неко од слободних радних места. Директори ће имати два дана или да их приме или да образложе одбијање.

– Надам се да ће већина директора поштовати правила, да неће скривати радна места и на њих “испод жита” запошљавати своје кадрове. Вероватно ће, ипак, једно десетак, као и претходних година, то чинити, па ћемо са њима морати да се боримо – објашњава наш саговорник.

Укупно 401 запослени у школама, који је у потпуности без норме, моћи ће да конкурише на упражњена радна места. Они који и после тога буду без часова, остаће без посла, уз законску отпремнину.

НАПРЕДНЕ НАКАЗЕ спремиле отказе за 4.500 просветних радника

Марјановић објашњава и да је, добром сарадњом синдиката и Министарства просвете, број технолошких вишкова значајно смањен у односу на раније године, јер су синдикати у свакој школи пратили слободна места и алармирали уколико директор на њих покуша да ангажује свог кандидата, а одбије да прими некога ко је технолошки вишак. Каже, многима је укрупњена норма, па се више не дели једно радно место на два или три човека, већ ради само један. Уситњена норма је много скупља за државу, јер за сваког од радника се уплаћују пуни доприноси, добија и накнаду за путне трошкове, без обзира на то да ли држи један или 20 часова недељно.

Он објашњава и да број технолошких вишкова и број мањка норми није исти. Рецимо, у систему постоје 4.504 особе као технолошки вишак, али је реч о 1.249 пуних норми, јер не раде сви са 100 одсто фонда. Исто тако, још од ранијих година са непуним фондом часова остало је 5.789 просветара, али реч је о 1.302 пуне норме.

И. МИЋЕВИЋ, Новости