Дирекција за имовину Србије и Републички фонд за пензијско и инвалидско осигурање објавили су оглас за продају имовине Врањске и Куршумлијске бање, чиме је иницијатива Министарства за привреду о приватизацији 14 бања и специјалних болница заживела после 11 година од њеног подношења. Приватизација у бањама, међутим, није била могућа због нерешених имовинских односа између државе и Фонда ПИО, који су у случају врањског и куршумлијског комплекса решени, па ће обе бање бити понуђене купцима, а писане понуде достављаће се до 12. августа.
Почетна цена Врањске бање износи нешто више од 250.000 евра, док је вредност комплекса непокретности Жубор у Куршумлијској Бањи процењена на 1,4 милиона евра. У Врањској бањи на продају је земљиште површине око 8.500 квадратних метара. Како се наводи у позиву, на продају није „објекат здравства“.
Вредност комплекса непокретности Жубор у Куршумлијској Бањи са 24 милиона евра, колико је тражено раније, спуштена је за милион евра, јер се показало да је претходна сума била прецењена.
Економиста Горан Радосављевић каже за „Вести“ да спор између државе и Фонда ПИО траје предуго и да су у међувремену бање доведене у лоше стање.
– Надреално је да се око власништа споре држава и ПИО фонд, који је такође државни. То је велика штета, јер Србија има бањски потенцијал. Данас су бање хит у целој Европи – наводи Радосављевић и истиче да је још 2011. требало да се реши питање титулара.
Пошто тада није постојала политичка воља да се реши то питање, ни до дана данашњег није решено.
– Бање су српско море. Словенија је од својих бања направила атракцију, а потенцијал Србије је много већи. Држава треба да нађе стратешке партнере, али и сама мора да улаже у инфраструктуру, јер је већина бања у централној и јужној Србији – каже наш саговорник.
У Куршумлијској бањи нема запослених, а у Врањској Бањи има 59 радника.
На списку бања које чекају исход спора су и Термал у Врднику са 107 запослених, Бања Ковиљача са 241, Рибарска Бања са 265, Болница Златибор Чајетина са 171, Сијаринска Бања са 98, Нишка Бања са 374 и Врњачка Бања са 250 запослених.
Када се иде на продају неке бање, по Закону о јавној својини, након што надлежне институције буду дале процену њене вредности, она се на првој аукцији буди по цени од 80 одсто те процене. На другој аукцији, уколико прва буде неуспешна, биће понуђено 60 одсто вредности имовине. Изворишта, којих у местима где су бање има око 1.000, не би ишла на продају већ би се давала у концесију. Инвеститорима би се нудило земљиште и могућност да добију дозволе.
Промоције на сајмовима
Горан Радосављевић као позитиван пример наводи Словенију, која је уз помоћ европских фондова много уложила у своје бање.
– Ништа се неће постићи уколико се само огласи продаја. Можда би на великом сајму туризма у Берлину требало представити наше бање и тражити заинтересоване, али и држава мора да улаже у инфраструктуру – каже Радосављевић.
Идеалне за лечење
Нишка бања је девет километара удаљена од Ниша. У Нишкој бањи лече се пацијенти који имају проблеме са кардиоваскуларним системом, али и плућним и заразним болестима. Бања Врдник се налази код Фрушке Горе, која је штити од јаких ветрова. Због великог процента озона у ваздуху у овој бањи лече се спортске повреде, сви облици реуме, повреде меких ткива, деформитети кичменог стуба, мигрена и гинеколошки проблеми.
Шта добија будући власник
Бањски комплекс Жубор у Куршумлијској бањи поред хотела на површини већој од 16.000 квадрата чини и више угоститељских објеката, међу којима су вила „Милица“ и ресторан „Преполац“.
Предмет продаје је и 95.009 квадратних метара земљишта у Куршумлијској бањи. Кућица за термо извор, како се наводи у огласу, није предмет отуђења. Начин коришћења термалног извора будући купац ће регулисати по Закону о рударству и геолошким истраживањима, а накнаду у складу са Законом о накнадама за коришћење јавних добара.
На телефон овог бањског комплекса јавила нам се жена која се пожалила да је пре неколико година „наследила“ њихов број, па је сада зову новинари и путници намерници и питају за бању, а она, ни крива ни дужна, одговара на питања.
Н. С. Прерадовић – Вести
Konopac je za sns govnare milosrdno rešenje, to što oni čine sa narodom i državom zaslužuje mnogo gore….
Да ли је масовна продаја државних ефектива право које свака шуша добије победом на изборима? Шта је са референдумом? И шта ако се установи да новац добијен масовном продајом нема веома прецизну документацију ко га је, како и колико трошио након продаје?
У том случају имамо криминал највишег нивоа. Огромна је штета, која се свакако мора кориговати, да Србија за велеиздају нема смртну казну. Ипак има робију 40 година и свака следећа власт имаће дужност да похвата банде државних криминалаца и одреди им праведну казну за злочине према народу и држави.
Оволиком количином криминала које преузима на себе, Влада Србије и државни чиновноци стављају у изнудицу свску следећу Владу Србије. Свака влада након њих једноставно МОРА, ако хоће да влада, да уради лустрацију државних криминалаца тј ове владе, не зато што то хоће већ зато што мора. Владање у опустошеној земљи са урушеним законима биће НЕМОГУЋЕ ако се не изврши хватање и праведна пресуда банди. То ће бити једини начин да се врати законитост урушеној држави и институцијама, а покраден новац бар делом врати ојађеном народу.