Мајка петоро деце Виолета Сремац (45) из Новог Сада изазвала је лавину коментара у јавности када је на једној друштвеној мрежи објавила да је њено пето дете одбијено за дечији додатак уз образложење да ред рођење детета у породици је већи од прописане границе.
Виолета Сремац је прошле године поднела захтев за дечији додатак за њихову кћеркицу Јану која је пето дете у породици, а 30. јуна 2020. године стигло им је решење у коме се наводи да су одбијени.
Предала сам документа за пето дете не размишљајући о томе да бисмо могли да будемо одбијени. Kада је решење стигло уследио је шок. “Ред рођења детета већи од прописане границе” разлог је због ког моје пето дете нема права на дечји додатак – прича Виолета.
Нисам познавала закон тада, па сам након одбијања била шокирана и разочарана, те сам на Фејсбуку објавила свој случај који је покренуо велики број коментара и од тада ме стало контактирају људи који такође нису упознати са законом.
Иако њихова породица живи скромно и обоје су запослени, Виолета истиче да би им тај дечији додатак значио као мала помоћ да детету купе по коју ситницу, играчку или књигу.
Нису то велике паре, 3000 динара месечно, али свакако би значило да се купи по која играчка деци.
Kако даље наводи Вилолета, њена ћеркица Јана као пето дете у породици није имала право ни на новчану помоћ од државе при рођењу, ни на једнократну помоћ као ни на дечији додатак.
Нисам децу рађала да бих добијала помоћ од државе, сматрам да су деца најлепши дар, а да у Србији треба да се ради на повећавању наталитета. Нико децу не рађа да би добијао пар хиљада помоћи. Ипак, има много породица којима би и тај додатак од 3.000 динара много значио – објашњава Виолета за Република.рс.
Ситуација се променила
Kако је њен најстарији син прошлог месеца уписао факултет и тиме изгубио право на дечији додатак, онда је најмлађа Јана “ускочила” на његово место и први пут са 6 година добила дечији додатак. Тако да они сада опет примимају 12.000 динара месечно за четворо деце.
Волела бих да се нешто промени са законом. Нама не зависи живот од тог дечијег додатка, али многим вишечланим породицама и те како значи. Ја сам патриота који воли своју државу и никада не бих напустила Србију, али волела бих када би се променило тренутно стање, да нам се рађа што више деце, па да и они са петоро и више малишана могу да издржавају своју породицу и живе скромно – каже Виолета.
Без дечијег за пето дете по закону
У Закону о финансијској подршци породици са децом наводи се да “дечји додатак припада детету ако има својство ученика основне школе, односно својство редовног ученика средње школе, односно верске школе цркава и верских заједница уписаних у Регистар цркава и верских заједница у складу са законом којим се уређују цркве и верске заједнице до завршетка средњошколског образовања, а најдуже до навршених 20 година живота”. Према закону, дечји додатак, као и родитељски, даје се за прво, друго, треће и четврто дете, а “право на дечји додатак подносилац захтева може остварити и за дете вишег реда рођења од четвртог уколико због смрти детета или старосне границе за неко од прво четворо деце по реду рођења више не може остварити право”.
Закон о финансирању базиран је на мишљењу Светске здравствене организације по којој је оптималан број деце у породици четворо. Пето се статистички гледано води као ризично и за мајку и за дете и због тога држава не пружа подршку.
ифамнеwс
