Повереник за информације од јавног значаја и Родољуб Шабић изјавио је на панелу „Како се намештају јавне набавке“ да јавност Србије још није упозната са Уговором о концесији за Аеродром Београд, иако је најављено да ће он бити јаван.
Остало је јавно само то да је држава дала неком нешто за неки износ, рекао је Шабић на панел дискусији о проблемима у систему јавних набавки, коју је организовао Центар за истраживачко новинарство Србије (ЦИНС).
Шабић је навео да је Транспарентност Србија од ресорног министарства тражила на увид Студију изводљивости за концесију за Аеродром „Никола Тесла“, али је није добила.
Он је потом наложио министарству да тај документ достави Транспарентности, али је добио одговор да га немају, пошто су га проследили Влади Србије.
Шабић је објаснио да је Студија изводљивости документ у којем се само изражава спремност за јавно-приватно партнерство и да нема разлога да буде тајан, што је потврдио и Управни суд.
Упркос томе, подсећа Шабић, нисмо га добили, а потом пројкат улази у фазу концесије.
Након тога концесионар саопштава да ће изаћи у сусрет ако Влада Србије одлучи да уговор који су закључили не објави и тако је најважнија ствар из уговора, комерцијални услови, остала тајна, закључио је Шабић.
Он је навео и пример спорне јавне набавке новогодишње јелке, која је заслугом новинара доведена до краја транспарентности.
После мог налога истерали смо то до краја и добили информације о јавној набавци јелке, укључујући и од шефа државе, који је објаснио да су на тендеру учествовала три понуђача, изјавио је Шабић.
Међутим, када смо отворили тендерски документ тамо је био само један понуђач, казао је Шабић и упитао како је могуће да се то догодило и ко је обмануо председника државе?
Председница пословног удружења Понуђачи Србије Јасмина Марковић указала је да су накласичнији примери злоупотребе јавних набавки у Србији тендери прилагођени понуђачу, штеловање техничких услова конкурса и манипулација конкурсном документацијом.
Она је навела да је истраживање које су спровели међу понуђачима зашто се не пријављују на тендере за јавне набавке показало да су разочарани тим системом, јер се тендери „штимују“.
Финансијски директор Транспарентности Србија Данило Пејовић подсетио је да Србија има Закон о јавним набавкама од 2002, а да је Комисија за заштиту права у поступцима јавних набавки основана 2008, али ни данас не ради део својих надлежности, а капацитет Управе за јавне набавке је још гори.
Он је оценио да ће Србији требати још доста времена да јавне набавке доведе до прихватљиве праксе, напомињући да су и у Европској унији исти проблеми на том пољу.
На панелу „Како се намештају јавне набавке“ новинари ЦИНС представили су прву онлајн игру на тему набавки – „Добар, лош, корумпиран“, која кроз илустративне примере приказује ток различитих јавних набавки и на који начин се оне намештају науштрб буџета и о трошку грађана.
Играчи у улози градског менаџера у сваком од 13 корака добијају нови задатак инспирисан стварним догађајима и примерима различитих милионских набавки, док су ликови плод маште, навео је ЦИНС.
Фонет
