Напредњаци га прво опљачкали па га већ седам дана болесног држе у затвору!

Бивши већински власник АТП Војводине, Илија Девић, већ седми дан штрајкује глађу у Централном затвору, где му је одређен притвор од 60 дана јер се није појавио на рочишту у Вишем суду, иако је преко адвоката обавестио суд да је код куће болестан и доставио лекарско уверење у коме је наведена терапија и наложено мировање.

Тек јуче предмет по жалби због расписане потернице и одређеног притвора, прослеђен је Апелационом суду, суткиња Славица Николић још увек није заказала ново рочиште нити је разматрала могућност јемства које је понудио Девић.

Подсетимо, случај АТП Војводине налази се међу пет највећих предмета са листе од 24 спорне приватизације, а Европска комисија га је означила као једини у коме је оштећен инвеститор, Девић, а не држава. Реч је о пре више од десет година изграђеној новој аутобуској станици и сервису на плацу АТП Војводине, који нису могли да прораде иако је Девић о томе имао склопљен уговор са Градом.

Штета коју је Град произвео због нереализоване инвестиције мери се десетинама милиона евра, па је тим пре пажња јавности усредсређена на кривични поступак који је покренуло Тужилаштво под сумњом да је Девић оштетио сопствено предузеће. Тако је и хапшење са одређеним притвором због неодазивања на рочиште, поново покренуло расправу о недоследностима у правосудном систему.

– У Закону о кривичном поступку предвиђен је низ мера којима се обезбеђује присуство окривљеног на рочиштима, а у члану 188 оне су набројане по градацији. Тако је на првом месту позив на претрес, затим је предвиђено довођење окривљеног, може му се изрећи и мера забране приласка, састајања или комуницирања са одређеним лицима, потом следи забрана напуштања боравишта, па могућност полагање јемства, може се изрећи и забрана напуштања стана са или без наногице и тек на седмом месту је најдрастичнији, притвор. Законом је утврђена и обавеза суда да првенствено примењује блаже мере уколико њима може да постигне исти ефекат – каже за Владавину права адвокат Горан Петронијевић.

Он указује да је притвор изузетна мера која би требало да се примени онда када ниједна друга не да резултат. Међутим, у пракси се код нас олако користи, што је рефлекс ригидних закона из периода после Другог светског рата.

– Kод нас постоји озбиљно неуједначена пракса суда, што је последица разбијања српског правосуђа из 2010. године када су установљена четири апелациона суда. То спречава да се усагласи судска пракса, и у великој мери доприноси правној несигурности јер странке у поступку не могу да буду сигурне да ће се право тумачити бар приближно једнако у свим судовима – каже Петронијевић и додаје да стиче утисак да судије и тужиоци понекад реагују афективно, чега би морали да се клоне.

Иначе, разнолика судска пракса, тврде стручњаци, присутна је у готово свим фазама одлучивања о поступцима који се воде у правосуђу. Готово је свима потпуно природно и јасно да се против актуелног високог функционера из државних или владајућих структура, мера притвора па ни привођење сигурно неће одредити. Можда је најупечатљивији пример то што се по тужби Драгана Ђиласа, председник Србије Александар Вучић још није појавио пред судом, јер судски позивари – не могу да га нађу. Тврде да у згради Председништва, која је наведена као адреса за пријем позива, одбијају да приме дописе суда. А то је само најдрастичнији пример селективне примене закона.

Пише: М. Н. Стевановић, Данас.рс

фото: Балканска правила