Најаве да би изборни закон у Србији могао експресно да буде промењен, тако што би цензус за улазак у Скупштину био спуштен са пет на три одсто освојених гласова, објавио је лист Политика који се позива на изворе у „врху власти“. Српска напредна странка није демантовала ту могућност, а опозиционе странке које намеравају да бојкотују предстојеће изборе тврде да је све смишљено како би сателити власти могли да пређу цензус и тиме створили привид да у парламенту постоји и опозиција.
Политика сазнаје, а потпредседник Српске напредне странке Миленко Јованов на Твитеру додатно подгрева нагађања.
„Није лоша идеја са изборним прагом од 3%. Идеално би било да то важи за странке које самостално излазе на изборе, да за коалицију две странке буде 7%, а за коалицију три и више странака 10%. За мањинске листе да остане природни праг, али уз оштрију контролу веродостојности“, написао је на Твитеру Миленко Јованов из СНС.
Један од опозиционих лидера опредељених за бојкот предстојећих избора, Борис Тадић, сматра да је по среди Вучићев излазак у сусрет оном делу опозиције који са њим сарађује.
„То јесте свакако подстицај неким странкама, типа ЛДП, да конкуришу на овим изборима и да евентуално дођу до цензуса, тим колаборативним и кооперативним странкама у систему Александра Вучића“, каже председник СДС-а Борис Тадић.
И лидер Покрета слободних грађана са Твитера поручује: Спуштање цензуса – још један бетонски разлог за бојкот. Потпредседник Трифуновићевог покрета Павле Грбовић је још конкретнији.
„Могу они да спуштају цензус и на 3% и на 2%, како год желе, што се тиче Покрета слободних грађана, ми своје критеријуме нећемо спуштати. Ми смо рекли шта су услови да бисмо учествовали на изборима. Они се евидентно не испуњавају“, рекао је Павле Грбовић из ПСГ.
Пробни балон или стварна намера власти, тек та наизглед мала разлика у изборном цензусу, потпуно би променила политичку слику у Народној скупштини. Уместо најмање 150 хиљада гласова неопходних једној листи да пређе цензус и нађе се у парламенту, биће потребно само 90 хиљада.
„У оваквим околностима где велики ће број странака бојкотовати те изборе, и где је Александар Вучић свестан да ће само његова и листа СПС-а прећи тај цензус, за њега је ово једна врста очајничког потеза како би неке странке и неке листе убацио у парламент. И како би представио да су избори били нормални и да апсолутно никаквих проблема са легитимитетом нема“, сматра политикоилог Бобан Стојановић.
Бојан Kлачар из ЦеСида наглашава и да би таква промена у изборном закону три или четири месеца пред гласање била преседан. У Европи је пракса да се изборно законодавство никако не мења у изборној години.
„Могуће је да се о томе разговарало унутар Српске напредне странке, али бих ја ставио велики упитник да ли ће то да се усвоји из два разлога. Најпре, послао би лошу поруку да се једна тако радикална ствар мења три или четири месеца пре избора и друго једну системску ствар би мењали паушално, без јавне расправе“, сматра Бојан Kлачар.
Kлачар који редовно истражује рејтинге странака каже да би СПАС Александра Шапића и Српска радикална странка имали најконкретније користи од спуштања изборног прага са пет на три одсто. Међутим, Шапић каже да је против тог предлога, иако би му можда ишао у прилог.
„За то не бих гласао, јер мислим да то дугорочно није добро“, каже Александар Шапић, СПАС.
Цензус од пет одсто уведен је када и пропорционални систем гласања 1992. и никада није мењан. Сматран је у стручним круговима као најмање споран део изборног закона у коме, како кажу и Бобан Стојановић и Бојан Kлачар – све друго треба мењати пре цензуса.
Н1
