Пре пет, шест година под засадима купине је било више од 6.000 хектара, ове је 1.400, а следеће, због лоше економске рачунице, неће бити ни 100, упозоравају произвођачи и додају да је производња овог воћа у 2020. години мања за осамдесет одсто. Због тога ће, како најављују, многи одустати од узгоја купине.

“Цена купине је између тридесет и четрдесет динара, хладњачари је откупљују и за 20, једино када су бољи сортименти у питању плаћају је 60, и то за извоз “, наводе представници Асоцијације произвођача малина и купина, и истичу да производња по једном килограму овог воћа кошта најмање 65 динара.

Према њиховим речима, производња купине је веома скупа. Треба применити све неопходне агротехничке мере, платити раднике, а муку и зној узгајивача овог воћа нико и не рачуна.

У нашим условима отпорније сорте, наводе узгајивачи, подносе мразеве до -15 °Ц , а ако су заштићене дебљим снежним покривачем до -30 °Ц.

Изданци осетљивијих сорти у одсуству снега могу да измрзну на температури до -10 °Ц.

Што се тиче високих температура у току вегетације купине не подносе оне које не утичу дирекно на биљку, већ на плодове који због смањене влажности у земљишту и ваздуху убрзано сазревају плодови остају лошијег квалитета и мање крупноће што умањује приносе, објашњавају произвођачи.

Они наводе да “тајкуни-хладњачари и монополисти купину купују по срамно ниским ценама, а продају је чак и до 130 динара по килограму”.

Такође, питају да ли они плаћају екстра-профит, да ли је могуће да су јачи од државе и шта раде инспекцијске службе по том питању.

“Са купином је слична ситуација као са малином . И њу сипају у цистерне, отприлике количину од десет до двадесет тона. У то додају шећер и воду и праве сок. Потом га извозе у иностранство, а странци наш производ увозе у Србију и продају га по вишеструко већим ценама. Зато немамо никакву рачуницу да је производимо “, закључују у Асоцијацији произвођача малина и купина.

Љубица Сокић, Нова.рс