Напредњаци уводе и порез на псе

ПАСА луталица, али и љубимаца који имају власника, у нашој земљи све је више. Према подацима Министарства пољопривреде, шумарства и водопровреде, тачније Управе за ветерину, у Србији је регистровано близу 190.000 власничких паса, док их на територији главног града има око 43.000. Бројке које сведоче о напуштеним љубимцима, који лутају градским улицама, увећавају се сваког месеца. Званични подаци не постоје, а капацитети постојећих азила одавно су испуњени.

Због великог броја паса, недавно су власти у шпанском граду Заморе, у којем је број четвороножаца премашио број деце, одлучиле да од почетка идуће године уведу порез. У нашој земљи надлежне институције засад не размишљају у том правцу.

– Законодавство Републике Србије није прописало порез на држање кућних љубимаца, нити смо такву одлуку разматрали – кажу у ресорном министарству. – Врло је важно истаћи да Закон о добробити животиња који је усвојен 2009. године инсистира на одговорном власништву. Наиме, власник је дужан да кућном љубимцу обезбеди бригу, негу и смештај у складу са врстом, расом, полом, старошћу, као и физичким и биолошким специфичностима љубимца.

Увођење пореза због држања кућних љубимаца у домовима, не оправдавају ни у удружењима која се баве заштитом животиња.

– Оваква мера не може бити од користи, напротив, може бити само контрапродуктивна и довести до већег напуштања паса – истичу надлежни из удружења “Феникс”. – Сматрамо да би дестимулисала усвајање паса са улице, или из прихватилишта, што не би било добро за свеукупну ситуацију везану за невласничке псе. Са друге стране, мере би биле изузетно неповољне за власнике који имају више паса.

Наши саговорници објашњавају да је, пре свега, у нашој земљи неопходно увести обавезно чиповање власничких паса. Затим плаћање таксе, односно пореза за власничке псе који нису стерилисани, будући да евентуалном продајом штенаца, власници могу да остваре приход.

Оваквим опорезивањем деловало би се двоструко, на смањење популације напуштених власничких паса, а истовремено спречило упаривање животиња на начин који није у складу са Законом о добробити животиња. Тако остварен приход у буџетима локалних самоуправа, усмеравао би се на решавање питања збрињавања и заштите напуштених животиња.

Међутим, важећи закон прописује да су власници дужни да осим адекватног старања, пазе да љубимци не угрози људе и околину. Параграфима је дозвољено увођење пса у лифт стамбене зграде уколико је празан, али приликом коришћења лифта, степеништа и ходника вишеспратница, пас мора бити на повоцу. Ако љубимци нарушавају мир и тишину у згради предвиђену кућним редом, власницима следи казна, у зависности од прекршаја, од 250 до 25.000 динара.

Иако је законом прописано, много је оних који не чисте за својим љубимцима, због чега су градска шеталишта пуна псећег измета. Казна за несавесне власнике у Београду износи 10.000 динара, док Новосађани плаћају чак 25.000. Оштрије казне челници Новог Сада су донели почетком јула, како би утицали на становнике да више брину о чистоћи јавних површина.

Како би се у престоници побољшала ситуација, градске власти су имале намеру да уведу обавезно чиповање и узимање ДНК да би се смањио проблем фекалног отпада кућних љубимаца по улицама. Упркос најавама, пројекат још није заживео.

МАЊАК ПАРКОВА

У ГРАДОВИМА широм Србије велики проблем је и недостатак паркова за псе. У Београду их има 20, а за одржавање је задужено ЈКП “Зеленило Београд”. Углавном су направљени на основу иницијативе грађана и где су, поред сагласности већине станара у непосредном окружењу, постојале и одговарајуће просторне могућности за њихову изградњу. Минимална површина коју морају да обухватају је око 800 квадратних метара.

ГРОБЉЕ

У БЕОГРАДУ ће ускоро почети изградња првог гробља за љубимце које ће се налазити у Блоку 51, уз Сурчински пут. Из буџета Града за овај пројекат издвојен је 101 милион динара посредством Дирекције за грађевинско земљиште. Радови би требало да буду завршени током наредне године.

Јелена Динчић, Новости.рс