“Узми рачун и победи”, наградна игра српских власти, претворила је целу Србију у ријалити уживо. Под плаштом борбе против сиве економије, држава је све сиромашнијим грађанима бацила више него примамљив мамац, првобитно у виду доделе једног, а потом и неколико станова у Београду, аутомобила, бројних путовања, техничке робе.
Потребно је послати десет фискалних рачуна, па оно што држава треба, а не ради, одрадиће становништво за сопствене паре, играјући се јурењем мрских им продаваца који поткрадају Србију неиздавањем фискалног рачуна.
Огроман одзив створио је и невероватну пометњу у Поштама Србије које становништву “бесплатно” деле коверте. Тако су многи дане проводили у редовима, али авај, кад је џабе узимало се шаком и капом. Многи остадоше кратких рукава, док напор грађана сузбија нелегално тржиште у бројним продавницама.
Оно је процветало пред поштама где тапкароши продају коверте за 50 динара. Пошто се ријалитији претворио у “узми рачун и победи, ако успеш да дођеш до коверте” запретио му је ћорсокак и држава је морала да се укључи у сузбијање нелегалног тржишта, ограничивањем броја коверата по особи на три дневно.
“Хлеба и игара” у Србији очито никада не мањка, али су, вероватно ненамерно у наградној рашомонијади заборављени они најсиромашнији који живе само на хлебу. Наиме, фискални рачуни које грађани шаљу морају бити виши од 100 динара, а најефтинији хлеб кошта 40, па треба купити бар три векне да би се добила шанса за награду. Ко те паре нема, унапред је дискриминисан у новој врсти српске лутрије.
У трци и општине
Слање коверата са фискалним рачунима и потврдама за учешће почело је 1. фебруара и трајаће до краја марта. Планирана су четири извлачења у марту, а паралелно са наградном игром организоваће се такмичење општина и градова у броју прикупљених фискалних рачуна.
Д. Декић – Вести
“БЕСПЛАТНА ЗАБАВА НАРОДА”?
Акција “Узми рачун и победи” је осмишљена и урађена накарадно и шарлатански да је пукла и пре почетка реализације. Како не постоји “бесплатан ручак” и ова акција и те како кошта буџета, односно пореских обвезника. Овде је рачунато да је замајавање учесника бесплатно, псовке се не рачунају. Чорбу ће запржити приликом избора добитника награда, јер код нас ништа поштено не може се завршити. Ако је организатор имао намеру да упосли беспослене грађане, успео је. Чекају редове за коверте у поштама јуре да их напуне и попуне, други да их тапкају на улици, пошта да подели коверте, да их прими са рачунима и да их преда организатору. Учесници чекају награду, инспектори чешљају и пречешљују сиво тржиште бесплатних коверата, судство да одмери казну по заслузи и на крају следе разочарање, псовке и оговарање. Круг се затвара, до следеће “бесплатне” забаве и замајавање. Аутору поменуте забаве свака част, успео је само у замајавању, а не и да повећа наплату ПДВ-а, то ће мало сутра.
Потпуно се слажем, још једна прозирна игра на коју наседа осиромашено становништво. Још једна коска бачена да се глође сиротња док извршиоци куцају на њихова врата. Зато су крупне рибе без икакве сикирације поштеђене и суда и закона и извршиоца, њихови контигенти пролазе царине неоцарињени, и то сви знају који нешто значе у систему…