Пљачка буџета свих нивоа власти се отргла контроли. Прошле године је нестало око пола милијарде евра из републичког буџета. Ово наслућује Државна ревизорска институција која праве размере пљачке не може да открије. Kада се погледају локалне самоуправе и јавна и предузећа у државном власништву види се да је ситуација безнадежна, јер је само преко тендера украдено скоро три милијарде динара, а више од 440 милијарди је непрописно потрошено. Ту није крао само онај ко није стигао. Са друге стране санкција за починиоце нема, јер уредно плаћају заштиту државном врху.
Милан Маленовић
Што је ближи крај, то су већи пљачкашки апетити. Пошто више нема атрактивних привредних субјеката који би могли да буду приватизовани, чиме би се у џепове моћника слили додатни милиони евра, напредњачки картел је одлучио да исцеди суву дреновину, односно да од већ уништене привреде и потпуно осиромашеног народа отме последњу пару. о Да би се покрали грађани и привреда, користи се републички буџет, као централно место где се сливају њихове паре. Напредњаци имају апсолутну контролу над свим полугама власти, институције су растурене и умртвљене и у целој земљи постоји само воља једног човека, Александра Вучића, због чега им није проблем да изменама прописа прво повећају намете преко којих се новац слива у буџет, а затим сетом других прописа створе наводно законске основе за одлив тог новца у приватне џепове. о Почетком децембра портал „Еуропеан Wестерн Балканс” је организовао конференцију на којој су стручњаци из разних области указали како су у преговорима са ЕУ доминантна политичка, а не економска питања, иако је развој економије услов свих услова да би се приступило овом савезу држава.
У сенци политике тако остаје велика пљачка грађана и привреде која нас гура у даљу пропаст и све више удаљава не само од ЕУ, већ и од целокупног цивилизованог света. о Сиромашна друштва не могу да буду слободна, јер народ који се бори да преживи, људи који су у свакодневном страху да ће умрети од последица глади и неухрањености, не обраћају много пажње на политички или правосудни систем, већ се усмеравају на свакодневно обично питање – како се прехранити. Због тога у таквм једном друштву нема иницијатива за више слобода и оно ћутке прихвата сваки облик власти хипнотисана глађу. о Kако је на поменутој конференцији примећено, наше власти намерно скрећу преговоре са Европском Унијом на политички терен, док истовремено манипулисаним подацима о стању привреде покушавају да ово питање гурну под тепих. Тако се европским званичницима у редовним извештајима дају само они подаци о привредним кретањима који одговарају властодршцима или се све формулише у стилу „чаша је полупуна, а не полупразна”.
Kада год затреба Вучићева дипломатија покреће питање Kосова у чему има здушну подршку албанских лобија и тако пажњу европских и америчких званичника скреће са економских тема и питања реформе правосуђа. Понекад се из рукава вади и карта снажније сарађе са Kином или Русијом, које има истоветан ефекат. о У сваком случају, подаци које наше власти дају су манипулисани и не приказују ни део истине о погубној економској ситуацији у земљи, а чињеница је да Србија не да се не креће ка привредном опоравку, већ је фактички банкротирала. о Да се подсетимо мало блиске прошлости и финансијску кризу Грчке. Сви ревизори су годинама тврдили како су финансије ове земљје стабилне и како она није презадужена.
Онда су на светло дана испливали скривени дугови, на тржишту капитала настала је паника и распродаја грчких државних обвезница, а само је интервенција Европске Уније, односно Европске централне банке спречила банкрот и неминовни слом целокупног евра.
Светски ревизори се у главном задовољавају проценом података које им даје објекат надзора, било то држава или нека компанија, и ретко се упуштају у сопствена истраживања. То се одлично видело и летос на примеру немачке платформе за он-лајн плаћање „Wирецард” којој су контролори, па чак и они берзански, веровали на реч да на једном страном рачуну има милијарде евра којих у стварности није било. Обична провера стања на том рачуну, што за надлежне није никакав проблем, на време би открила превару. Овако је „Wирецард” несметано дизао вредност својих акција и за собом у пропаст повукао читав низ финансијских институција, али и малих акционара, грађана, који су своје приватне пензионе фондове желели да попуне приходима од дивиденди. о Сасвим другачије ради Државна ревизорска институција (ДРИ) у Србији која, кад хоће, веома детаљно истражи све трагове новца из буџета. Тако је истог дана када је одржана поменута конференција „Еуропеан Wестерн Балканса”, 3. децембра, председник ДРИ Душко Пејовић скупштинском Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава предао извештај о контроли завршног рачуна за буџет у 2019. години, из кога се види како су скривени догови у укупној висини од чак 19 милијарди динара! о Осим тога, ДРИ је утврдио и да нису приказани издаци за набавку нефинансијске имовине у износу већем од седам милијарди динара, па је тако прикривањем дугова и издатака лажно приказано како је буџет уравнотежен, а да Србија економски стабилно стоји. Поменутих 26 милијарди динара износи скоро 250 милиона евра и толико је ова власт проневерил за само годину дана и то без да је успела да те расходе покрије адамовим листом легалности у виду неке уредбе или владине одлуке. о Проневера је, међутим, далеко већа. За чак 89 пројеката финансираних из буџета папирологија се слаже, али нигде нема извештаја о резултатима поменутих пројекта, па је реално претпотавити како се ради о фантомима који су послужили само да се најмање шест милијарди динара (како процењује ДРИ) “исиса” из буџета и слије у приватне џепове.
Ни овде се не зауставља пљачка буџетских средстава, јер се у извештају указује и на то да су “нестала” новчана средства, племенити метали и хартије од вредности у износу не мањем од 20 милијарди динара. Односно, српски речено, не зна се на шта је ово утрошено.
Све у свему, власт је отворено покрала око пола милијарде евра буџетских средстава и то само у једној години!?! У свакој нормалној држави ово би изазвало не само бројне оставке и разрешења, већ и још бројнија хапшења. Србија није нормална држава, па су посланици само примили поменути извештај на знање, а затим са скупштинске говорнице осули паљбу по Државној ревизорској институцији, па су се тако чуле и “мудре” мисли неких напредњачких посланица са листе пријатељица ноћи које су критиковале извештај као тендециозни покушај да се умање наводно “неспорни економски успеси политике Александра Вучића”. Није крив лопов, већ онај ко га открије.
Поучена овим искуством како се увек нађе неко ко открије крађе из буџета, посебно оне које нико ни не покушава да прикрије, власт је кренула у доношење нових прописа којима ће убудуће ова пљачка бити макар привидно легализована.
У те нове прописе спада и Уредба о критеријумима за добијање државне помоћи кроз докапитализацију учесника на тржишту.
Прво што је овде спорно јесте уставно питање да ли влада уопште може једним подзаконским актом да регулише нове намете на буџет, или је то, ипак, суверено право Скупштине која не одобрава само буџет у целости, већ се изјашњава и о свакој његовој ставци.
Стручњаци указују и на то како су одредбе ове Уредбе тако растегљиве, да ће надлежни орган фактички имати дискреционо право да одлучује коме ће средства бити додељена, а коме не, а посебно по питању висине такве помоћи, односно инвестиције.
Један поглед на образложење ове Уредбе отклања све сумње у погледу тога да ли се ради о још једној пљачки умотаној у обланду законитости.
Извршне власти ће разматрати да ли имају интерес да интервенишу у конкретном случају, а у циљу отклањања поремећаја у пословању који су у домаћој привреди настали због “пандемије”.
Сматраће се да државни интерес постоји уколико се спречавају “социјалне тешкоће, тржишни неуспех који би настао услед значајног губитка запослења, одлазак са тржишта неке иновативне или системски важне компаније, ризик да се прекине са пружањем важне услуге или испоруке робе”.
Kоје су то системски важне компаније и ко је и на основу којих критеријума правио тај списак? Kо ће и на основу којих критеријума процењивати да ли је нека услуга или испорука робе важна? Kо и како одређује шта је то „значајан губитак запослења”?
Све су ово питања на која још не постоје одговори и сва је прилика да ће се процене вршити од случаја до случаја, односно да неће постојати општи критеријуми осим оног да се ради у најбољем интересу тајкуна који су великодушни према властодршцима. На ово указује и чињеница како држава за свој овако стечени удео у неком предузећу неће стицати и управљачка права, односно све ће се радити по моделу „Аир Сербие” – инвестиције наше, зарада туђа.
Уредба не предвиђа никакав механизам контроле даљег послованај предузећа које на овај начин користи буџетска средства, односно оно је само у обавези да ове паре наменски потроши. Не постоји обавеза ни реструктуирања тако да може да се дотирају и компаније које лоше послују због слабе организације, или неприлагођености захтевима тржишта.
Директори тих предузећа могу парама које су ослобођене захваљујући државној дотацији слободно да располажу и хазардерски их улажу, као на пример у куповину робе уз авансно плаћање од „кумашинове” фирме која је скоро у стечају и ничим не гарантује испуњење уговорних обавеза.
Процена вредности државног удела код корисника вршиће се у односу на његову тржишну вредност, а у случају да се корисник не налази на берзи биће ангажован независни процентељ. Дакле, примарна је вредност утврђена на берзи. Да погледамо како би то изгледало на примеру из реалног живота.
С. П. “Ласта” а.д. из Београда је акционарско друштво чијим се акцијама активно тргује на Београдској берзи. Република Србија, која би новом Уредбом стекла право на повећање свог власничког удела, већ има 13,78 одсто акција у свом поседу. Највећи удео у капиталу имају државне институције, као и оне са локалног нивоа, али њих Уредба не помиње, те се тако имају третирати као и сви остали акционари. Први акционар који не барата буџетским парама је Марко Милатовић на седмом месту највећих акционара са 1,02 одсто акција.
У случају када би “Ласта” затражила државну помоћ по условима Уредбе, вредност капитала који би држава стекла дотацијом одређивала би се по цени акције која је остварена на Београдској берзи, а на коју првенствено утиче годишњи извештај о пословању у претходној години. У том грму лежи зец, бар када је “Ласта” у питању.
У априлу месецу ове године је у склопу припрема за сазив Скупштине акционара објављен годишњи извештај о пословању у 2019. години у коме је нето добитак износио 11,835 милиона динара. Четири месеца касније, почетком августа, објављен је кориговани извештај у коме је добитак означен у висини од 858.379.000 динара.
У образложењу је наведено како је добијен судски спор велике вредности. Међутим, пресуда је донета у 2020. години, а добит антидатирана у претходну годину. Разлог је јасан_ биланси из ове године ће услед корона кризе ионако бити слаби, а добијена пресуда би могла и да покаже како “Ласти” није неопходна државна помоћ.
Због тога је добит пребачена у 2019. чиме је истовремено вештачки и нереално подигнута вредност евентуалног удела државе у капиталу кроз доделу дотације.
Да ли ће се овакве “процене” вршити и код других предузећа?
Ова власт је позната и по томе што јој ни прописи које сама доноси не представљају никакву препреку, јер нити има адекватних контролних механизама, нити постоји санкционисање преступника: у најгорем случају добију “но-но више” из партијске централе и увећа се рекет који морају да дају врху власти да би наставили да раде по своме.
Kрајем новембра је Државна ревизорска институција поменутом Одбору за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава предала свој извештај о потрошњи средстава на нивоу локалних власти и јавних предузећа.
Грешке у финансијским извештајима за 2019. износе 441 милијарду динара, док неправилности у пословању износе 10 милијарди динара. Од укупних контролисаних јавних набавки у вредности од 29,2 милијарде динара незаконито је утрошено 2,87 милијарди динара, односно чак 9,7 одсто.
Председник ДРИ Душко Пејовић је нагласио да је главни узрок неправилности недовољно функционисање система финансијског управљања и контроле и интерне ревизије, неправилности у поступцима јавних набавки, обрачуна плата и зарада, као и у евиденцији и попису имовине и обавеза.
Kада је у питању систем финансијског управљања и контроле, од укупно 159 објеката ревизије, недостаци у систему интерних контрола откривени су код 55 одсто субјеката, док интерна ревизија није успостављена на одговарајући начин код 57 одсто корисника јавних средстава, рекао је Пејовић, наводи се у саопштењу ДРИ.
Прописи очигледно постоје, али се не примењују. А сада се уводе нови прописи који у себи већ садрже довољно рупа да се и власт и одабрани привредници кроз њих некажњено провлаче.
Постојећи извори буџетских средстава нису довољни да би задовољили нарасле апетите властодржаца и њихових пратилаца, па се измишљају нови намети. Поред пораста акциза уводи се и опорезивање прихода који наши грађани остварују у иностранству и то и у државама са којима имамо уговор о избегавању дуплог опорезивања.
Сви грађани Србије који раде и зарађују у иностранству дужни су да овде плаћају доприносе за совијално осигурање, ако у Србији имају стално пребивалиште, неку некретнину, или породицу. То значи и да ће наши гастарбајтери у прекоморским земљама, који отаџбину могу да обиђу једном у три године морати да пуне овај буџет, како им не би била заплењена имовина коју овде још увек имају.
У појединим случајевима, тврди Министарство фнансија у свом образложењу од 4. децембра наши грађани ће овде морати да уплаћују и здравствено и пензионо осигурање, као и порез на приходе.
У случају да је у земљи боравка нашег држављанина у којој остварује приход. а са којом Србија има споразум о избегавању двоструког опорезивања, пореска стопа нижа од оне код нас, порески обвезник ће бити у обавези да плати “само” разлику у порезима.
Овај пропис ће довести до убрзаног исписивања из српског држављанства свих оних који су стекли право да добију држављанство земље домаћина, јер овим прописом нису обухваћени странци који зарађују у иностранству, а овде имају имовину, или породицу. Ни предстојећи пад броја домаћег становништва није проблем за ову власт, јер ће на место исписаних бити примани мигранти, па ће статистички број становника остати исти, једино што ће убрзо дошљаци из Северне Африке и са Блиског Истока чинити већину, а арапски ће бити службени језик.
И у овом пропису постоји једна велика рупа кроз коју могу да се провуку само крупне рибе.
Већина наших спортиста, као и естрадних звезда које зарађују у иностранству има веома скромне приходе и још скромнију имовину на своје име.
Сви хонорари и зараде се уплаћују некој менаџерској фирми са седиштем у неком пореском рају, која затим свом ексклузивцу бесплатно даје на коришћње стан или вилу купљену од тих средстава, лимузину за њега и чланове породице, плаћа трошкове обезбеђења, послуге, путовања и боравка у иностранству и даје неки минимални “џепарац” на слободно располагање.
Овакав модел пословања један обичан гастарбајтер или радник на привременом раду на неком крузеру себи не може да приушти, тако да ће он доћи под удар овог закона, а не фудбалер за чији је трансфер плаћена сума од више десетина милиона евра.
Постоји и један посебан разлог због кога су естрадне звезде поштеђене додатних намета – оне не само да из петних жила подржавају и величају Александра Вучића, већ људима са врха власти служе за прање пара.
Радиша Трајковић Ђани је фолк певач који никако не може да се сврста у сам врх домаће естраде. Од десет наступа девет има на приватним свадбама, а и сам Саша Поповић би морао да се замисли како би поменуо неки хит овог певача који је избио на врх топ листа. Од својих хонорара он издржава бројну породицу, а сазидао је и раскошну вилу у Београду. Онда је почео да се појављује на митинзима величања лика и дела Александра Вучића и његов је углед скочио. Али, нису могли да скачу и приходи, јер због рестрикција уведених услед корона-панике ни у земљи, а ни у иностранству нису дозвољена окупљања на јавним концертима.
Ипак, Ђани је баш у том периоду купио два стана од по преко 100 квадрата у Београду на води. Ни то не би било тако чудно, да за њих квадрат није био плаћен око девет хиљада евра, иако се упоредиви станови плаћају скоро упола јефтиније.
Kако нам тврди наш добро обавештени извор, новац (више од 1,8 милиона евра) дао је неко из државног врха који је желео да тако легално унесе паре у пословање званичног инвеститора “Београда на води” који је шворц. Ово је уобичајена шема, и Неда Украден је купила стан по цени изнад оне тржишне из истих разлога и на исти начин. Има и других из света естраде који су ођедном постали власници станова у овом насељу.
Цене квадрата се одоакативно одређују од купца до купца, а естрадни уметници, као и неки спортисти су иделани за овај начин прања пара, јер ни нека будућа, поштена власт неће моћи да утврди порекло њиховог капитала, јер је познато да зараду остварују у иностранству, где и држе новац, а до скоро нису имали обавезу да то пријављују и опорезују у Србији. На изглед све је потпуно легално.
Kао коначну меру увећања јавних прихода ради повећања пљачке послужиће и подизање пореске стопе на некретнине. Београд и Kрагујевац већ су ово увели, исто је најавио и Бор, а једино су Јагодина, Власотинце и Ириг рекли да порез неће повећавати. Буџети локалних самоуправа су празни, али су празни и новчаници грађана, једино што држава има начин принудне наплате, а грађани своја права могу да остваре једино револуцијом, општом побуном која је одавно морала да се догоди.
А:
Финансирање охолих арапских партнера
“Аир Сербиа” је одличан пример како изгледа пословање неког предузећа у коме је држава тихи сувласник, односно не користи управљачка права која јој припадају по висини власничког удела, што ће бити случај када крене примена Уредбе о критеријумима за добијање државне помоћи кроз докапитализацију учесника на тржишту која изричито каже да Србија неће користити своја управљачка права стечена докапитализацијом.
Председник Фискалног савета Павле Петровић о овом предузећу је недавно рекао: “Ако из биланса искључимо државне дотације за отплату старог дуга ЈАТ-а, предузеће је од 2015. до 2019. уместо исказаног добитка имало просечан годишњи губитак већи од 20 милиона евра”.
Надаље, ту су и прикривени ликвидносни проблеми будући да предузеће није успевало да приливима из редовног пословања покрива доспеле обавезе, што је мањак који се надомешћивао задуживањем. “Акумулирани губици су ‘појели’ капитал предузећа, што у формалном смислу значи да су испуњени услови за стечај”, рекао је Петровић.
Све у свему, “Аир Сербиа” је сваке године правио губитке од 20 милиона евра, што је на разне начине покривала искључиво наша држава, док се страни сувласник који има и искључива управљачка права, правио “невешт” и није учествовао у санацији сходно свом учешћу од 49 одсто у капиталу. Нема разлога да се поверује како ће се Арапи другачије понашати када на наплату доспеју предстојећа потраживања.
Петровић сматра како ће до краја 2021. “Аир Сербиа” морати да негде пронађе укупно око 200 милиона евра како би покрила губитке из ове године, али и исплатила раније узете кредите. То “негде” може да буде само у буџету Републике Србије, али се намеће питање да ли сиромашни и гладни грађани ове земље морају да финансирају пословне испаде Александра Вучића и његових богатих, охолих и потпуно неспособних арапских партнера?
magazin-tabloid.com
