Београд – За бугарског тајкуна Цветана Василева куповина Српске фабрике стакла била је добар посао, у коме су му помогле и све српске владе, од 2006. када се први пут појављује као купац, па надаље.
Тај још увек активан случај могао би, као парадигма онога што се дешавало приликом продаје домаћих гиганата, равноправно да се сврста међу 24 спорне приватизације.
У овом тренутку неизвесна је судбина презадуженог предузећа и јединог произвођача шупљег стакла, јер је његов већински власник, Глас индустрy из Софије, чији је власник Василев, у стечају. Фабрика само бугарским повериоцима, пре свега Цорпорате Цоммерциал банци, дугује око 78 милиона евра по кредиту за који је јемчила. И банка је од пре две године у стечају, а њен највећи акционар, опет Василев, од тада је у бекству, односно у Србији, где је несметано наставио свој бизнис.
Легендарна приватизација фабрике, процењене на 15 милиона евра, први пут је окончана у време владе Војислава Коштунице, када је на тендеру продата бугарском Рубину, власника Василева, за 100.000 евра и инвестициони план „тежак“ 25 милиона евра. Фабрика јесте била у дуговима, али је купцу у старту отписано 43 милиона евра обавеза према државним повериоцима – Србијагасу, Фонду за развој и ЕПС-у.
Неке од инвестиција у СФС Василев је окончао, али из кредита које одобрила његова банка и који још није отплаћен, а јемац је параћинска стаклара. Уз то, за само три године настале су и нове обавезе према државним предузећима, па је Србијагас, по препоруци владе Мирка Цветковића, своје потраживање од 34 милиона евра конвертовао у већински удео од 63 одсто капитала СФС-а, док су ЕПС и Фонд, за своја потраживања од 2,5 односно 2,8 милиона евра урадили репрограм.
Без видљивог успеха, јер су дугови наставили да се увећавају, производња да пада а српски увоз стаклених боца да расте. Апсурд је и то што је приликом конверзије Агенција за приватизацију констатовала да „купац савесно извршава обавезе из приватизационог уговора“.
Велики преокрет најављен 2012. завршио се такође крахом. Тада је Србијагас свој удео продао Василевљевој фирми Глас индустрy за 35 милиона евра, за колико је и ушао у власништво. Остала је, међутим, непокривена главна ставка у трошковима стакларе, испоручени гас за сав период током којега је то јавно предузеће управљало стакларом.
Василев поново постаје већински власник, али је у претходне две године, и без иначе неопходне сагласности стечајних управа у банци и Глас индустрy, успео да обавезе пренесе прво на Рипес лимитед, са Британских Девичанских Острва, а потом на Цорп инвестмент, који је основао у Београду. Та фирма сада располаже хипотекама над имовином СФС-а а доспели дуг износи око три милиона евра.
Интересантно је да се као власник Цорп инвестмент сада води предузеће Митана, чији је директор Мирослав Пушица, а власник његова ћерка. Пушица је и председник Надзорног одбора параћинске стакларе. Осим као члан Главног одбора Српске напредне странке, у пословном свету Пушица је познат и као бивши власник два предузећа у којима је раскинута приватизација због неизмирених обавеза. Реч је о суботичкој Тржници, у чијем је склопу пословао и чувени бувљак, и о фирми Радничка одмаралишта.
Србија игнорише Интерпол у случају Василева
Василев је у Србију дошао 18. јула 2014. године, десет дана пре него што је Бугарска за њим расписала Интерполову потерницу. Он се предао полицији која му је одузела пасош и забранила напуштање земље. Иако је још 19. септембра 2014. године бугарско Министарство правде послало Србији захтев за његовим изручењем, Василев се и даље налази на слободи.
О захтеву за изручењем бугарског бизнисмена у два наврата одлучивао је Виши суд у Београду. Најпре је у марту 2015. године Виши суд донео решење да се Василев изручи, али је његова жалба Апелационом суду одложила извршење. Три дана касније Апелациони суд је вратио предмет Вишем суду на поновно одлучивање, наводећи да нису испитали тврдње да се против Василева води политички прогон.
Ново решење Вишег суда чекало се до априла 2016. године. И овога пута суд је одлучио да се Василев изручи. Сада се предмет поново налази пред кривичним одељењем Апелационог суда, иако се у новембру прошле године прогласио ненадлежним да одлучује у овом предмету, тврдећи да тиме треба да се бави одељење за организовани криминал. Како нам је објашњено у Апелационом суду, одлучено је да се овим предметом бави кривично одељење, пошто су се они њиме бавили и претходног пута.
Значајно је истаћи да, пошто се о изручењима доносе решења, а не пресуде, Апелациони суд није ограничен никаквим роковима. Такође, законски није ограничено ни колико пута решење о изручењу може да иде између првостепеног и другостепеног суда.
Због одбијања да изручи Василева, бугарске власти пријавиле су прошле године Србију надлежним телима Савета Европе.
В. Јеремић – М. Н. Стевановић, Данас
Фото: Фонет/Медија центар
