НАПРЕДНО! Вредност извоз аграра пада док увоз и даље расте

Од 765.000 тона овог поврћа, колико је у Србији произведено прошле године, извезли смо за 2,2, а увезли за 12 милиона долара

Прошлогодишњи резултати спољне трговине су толико добри да делују нестварно. Извезена роба из Србије у 2013. години вредела је безмало 11 милијарди евра – чак 25,8 одсто више него у претходној. И увоз је био већи него претходне, али је повећање било петоструко мање него раст извоза. Тако је дефицит у трговању са светом у 2013. био за четвртину мањи него 2012, а покривеност увоза извозом никад већа – премашила је 70 одсто.

За разлику од индустрије која је остварила рекордно повећање извоза, највише зато што је „Фијат” из „Фабрике аутомобила Србија” извезао свој нови „500-Л” за укупно 1,53 милијарде евра, раста извоза аграра у 2013. није било. Статистика је израчунала да је извоз пољопривредних производа и хране био мањи за 0,1 одсто него 2012, док је увоз био већи за два процента.

У прошлој години аграр је извезао за 2,1 милијарду евра, пољопривредно-прехрамбених производа је увезено за 1,17 милијарди евра, тако да је спољнотрговински салдо аграра био у плусу милијарду евра. Удео извоза аграра у укупном извозу лани је смањен, а смањена је и покривеност увоза извозом, иако је салдо и даље „дебело” позитиван.

Да српски аграр може много више да допринесе националној економији не треба никога убеђивати, али му треба помоћи да произведе све оно што може добро да прода код куће, а нарочито у иностранству. За почетак, бар да се приближи снази и конкурентској моћи коју је имао с почетка деведесетих година прошлог века.

Да нам је пољопривреда у протекле две деценије много онемоћала убедљиво казују и статистичке табеле. У њима пише да је Србија од почетка јануара до краја новембра 2013. извезла вина за 15, а увезла за 30,2 милиона долара. Србија је лани произвела 765.000 тона кромпира, од тога је за 11 месеци овог поврћа извезла за 2,26 милиона долара, а истовремено га је увезла за 12 милиона долара. Пасуља нема на листи наше извозне робе, али је зато пасуљ на листи увезених пољопривредних производа био „високо пласиран”. За увоз пасуља у целој прошлој години плаћено је 8,7 милиона евра. Увоз кромпира и пасуља до краја новембра 2013. коштао нас је као увоз поморанџи, за које је, према подацима Удружења за пољопривреду Привредне коморе Србије, плаћено 23 милиона долара.

Некада смо били познати извозници меса и прерађевина. У прошлој години та роба је извезена за 53,3 милиона евра, а увезена за 67 милиона евра. Оно што забрињава је чињеница да је увоз брже растао од извоза.

Лепша страна ове статистичке приче је да је за 11 прошлогодишњих месеци извезено малине за 173,6 милиона долара. Извезену вишњу странци су платили 57,4 милиона долара, јабуку 42,6, шљиву 33, а јагоду 11,5 милиона долара. Зарада од извоза јагода отишла је на увоз кромпира.

Увозу свега и свачега, укључујући и оно што наша пољопривреда може да произведе, погодује и потцењен курс страних валута, каже економиста Млађен Ковачевић. Тако јефтине девизе обарају ценовну конкурентност домаћих производа, а увоз чине уноснијим од производње. На другој страни, наш извоз у земље Европске уније ослобођен је царина, али га коче такозване нецаринске баријере, као што су разни стандарди које није лако ни јефтино достићи.