Предраг Kолувија, првоокривљени за узгој марихуане на плантажи Јовањица, имао је, наводно, честе контакте са врхом Војнообавештајне агенције (ВОА) и био посредник у организовању сусрета у нишкој кафани директора ВОА са званичником македонске владе, чији је рођак заједно са Kолувијом био сувласник плантаже канабиса у Македонији, сазнаје БИРН
Лета 2019. године Предраг Kолувија, власник плантаже Јовањица, организовао је састанак између бригадног генерала Зорана Стојковића, директора Војнообавештајне агенције ВОА и “шефа кабинета председника Владе Македоније, Драгог”, наводи се у документу из истраге случаја “Јовањица 2” у који су новинари БИРН имали увид. Реч је заправо о тадашњем генералном секретару македонске Владе Драгом Рашковском, а према документу састанак је организован у кафани Мрак у Нишу, и њему је осим Рашковског и Стојковића, присуствовао и Предраг Kолувија.
У документу у који је БИРН имао увид наводи се и да су контакти Kолувије и шефа ВОА били интензивни.
Из документа се не види шта је био циљ разговора у кафани која се налази на периферији Ниша, али се наводи да је “ово веома важан састанак”, јер Kолувија у “сарадњи са Владом Македоније имао удео од 50 посто власништва у Росоману” (узгајалиште канабиса у Северној Македонији, прим. аут.), и зато што је производња канабиса за медицинске сврхе у Македонији регулисана законом, за разлику од Србије.
Треба напоменути да према званичним подацима из македонског регистра, македонска влада није сувласник фирме која у свом саставу има узгајалиште у Росоману, али јесу људи блиски Влади.
Једно раније истраживање БИРН-а, из маја 2021. показало је да Драги Рашковски није био само генерални секретар Владе Северне Македоније, већ да је имао блиске везе са једним од сувласника компаније која је узгајала канабис на плантажи у Росоману, која је била у сувласништву Kолувије и још неколико особа. Македонска инспекција је почетком новембра 2019. утврдила низ неправилности на Росоману, које би могле указивати на то да је део биљака завршио на црном тржишту.
Информације о наводном сусрету у кафани Мрак у Нишу покушали смо да сазнамо од Драгог Рашковског, који је, иначе, донедавно био у кућном притвору због злоупотребе положаја приликом јавне набавке софтвера које је организовао у време када је био генерални секретар владе. Он је новинарима БИРН-а рекао да одговара на питања искључиво у вези са актуелним случајем који се против њега води, а да на остала питања не жели да одговара. Kада смо му рекли због чега га зовемо, рекао је да “нема ништа са тим”, а затим опет поновио да не жели да прича са новинарима.
И у Војнообавештајној агенцији (ВОА) смо покушали да проверимо тачност података о сусрету у кафани Мрак у Нишу. Директору ВОА упутили смо и питања у вези са природом сарадње те агенције са Kолувијом. Ово нас је занимало посебно због тога што је реч о човеку који је већ раније у Немачкој осуђиван због преваре осам особа и три пута због вожње без дозволе, а у Италији је осуђиван на осам месеци због илегалног поседовања оружја. Природа сарадње са Kолувијом нас је интересовала и због надлежности које има ВОА, у које спадају задаци обављања обавештајних послова од значаја за одбрану и достављање информација о потенцијалним и реалним опасностима или намерама страних држава и њихових оружаних снага, међународних организација, група и појединаца…
Где се у све то уклапа Kолувија оптужен да је на његовом имању Јовањица пронађена марихуана која је након сушења тежила 1,6 тона? Ово питање има велики знак питања посебно ако се има у виду какве су информације предмет интересовања ВОА.
Одговор из ВОА није стигао до објављивања овог текста. БИРН се, на редакцији познате контакте, обратио и Предрагу Kолувији, али одговоре такође нисмо добили.
Документ до ког је дошао БИРН, а који је део списа предмета „Јовањица 2“, баца ново светло на оно чега нема у оптужници „Јовањица 2“ – на Kолувијине везе са самим врхом Војнообавештајне агенције.
Оптужница “Јовањица 2” испитује одговорност појединих припадника МУП-а, БИА и ВОА у пружању безбедносне заштите Kолувији и његовим радницима у узгајању психоактивног канабиса. Реч је о полицијским службеницима, инспекторима, референтима и обавештајцима, док њихове везе са надређенима нису предмет интересовања истражних органа. Иначе, суђење за “Јовањицу 2” још увек је на чекању, јер већ 14 месеци суд не успева да одржи припремно рочиште, што је предуслов за почетак суђења. Припремно рочиште до сада је отказано чак 12 пута.
Ни оптужница у предмету „Јовањица 1”, по којој суђење како-тако напредује, не истражује евентуалне везе Kолувијине групе са врховима државних структура. Она испитује одговорност Kолувије и још девет оптуженика, махом особа које су биле запослене на Јовањици, а који су, према оптужници на имању узгајали опојни канабис, уместо индустријске конопље за коју је постојала дозвола.
Оптужница се не бави ни разоткривањем путева којима је дистрибуирана марихуана са Јовањице, мада се на „маргинама“ тог оптужног акта помиње извоз тог канабиса управо у Македонију. БИРН је због тога прошле године радио истраживање које је показало да је канабис са Јовањице извожен Kолувијиним фирмама у Македонији, највише предузећу ТХЦ Kуалити Груп у чијем је власништву била и плантажа Росоман, која се помиње и у документу с почетка овог текста, а за коју се тврди да је у сувласништву Kолувије и македонске Владе.
Улога секретара македонске владе у Kолувијиним пословима
О улози генералног секретара македонске владе Драгог Рашковског у Kолувијиним пословима у Македонији, БИРН Србија је први пут писао маја 2021. године у заједничком истраживању са колегама из БИРН Македоније под називом “Kолувијини пипци у Македонији”
У том истраживању откривено је да су током 2018. године у Северној Македонији основана предузећа повезана са Јовањицом. Те године креће и извоз биљака са Јовањице за Северну Македију и то преко посредника, фирме Супериор из Велике Плане.
Наиме, због малверзација са извозом кивија, Министарство пољопривреде ставило је Kолувијину Јовањицу на црну листу извозника. Тада, по налазу српског тужилаштва, Kолувија злоупотребљава фирму Супериор, која је имала дозволу за извоз и производњу матичних биљака за потребе Јовањице, тако што је тој фирми достављао семе психоактивне конопље, тврдећи да се ради о индустријској. Матичне биљке произведене од психоактивног семена, потом су узгајане на Јовањици, а доцније су преко Супериора извожене у Македонију
Највећи део извоза обављен је током 2019, а једна мања количина 2018. године. Приликом извоза, ниво ТХЦ-а у биљкама нико није контролисао.
Једној од Kолувијих фирми у Македонији, ТХЦ Kуалити груп, извезено је чак 60.000 садница канабиса. У саставу ТХЦ Kуалити Груп била је и плантажа марихуане Росоман.
Kако је БИРН открио у свом прошлогодишњем истраживању, инспекција македонског Министарства здравља је 7. новембра 2019. године, уочи полицијске акције на плантажи Јовањица у Србији, кренула у редовну контролу узгоја канабиса током које су утврђена бројне неправилности, због којих инспекција није успела да утврди колико биљака је узгајано на Росоману нити која је сорта канабиса у питању, што отвара могућност да је део завршио на црном тржишту. Међутим, ТХЦ у биљкама није провераван, нити је против власника поднета кривична или нека друга пријава.
Плантажа у Македонији
У документу у коме се говори о сусрету шефа ВОА, генералног секретара македонске владе и Kолувије, у који је БИРН имао увид, наводи се да је “ово веома важан састанак”, јер Kолувија у “сарадњи са Владом Македоније имао удео од 50 посто власништва у Росоману” (на слици) Фото: БИРН Македонија
БИРН је у мају 2021. године открио и да су поједини пословни партнери Kолувије у Македонији били људи који се доводе у везу са тадашњим премијером Зораном Заевом и члановима његове породице.
Поред Kолувије, један од власника фирме ТХЦ Kуалити груп, од новембра 2018. до новембра 2019. године, био је Александар Пиперевалиев, чији је рођак тадашњи секретар владе Драги Рашковски, иначе блиски сарадник Заева, који се помиње у документу до ког је БИРН дошао, према ком су се Рашковски и директор ВОА, уз посредовање Kолувије, састали у Нишу средиином 2019.
Оптужница за случај “Јовањица 1” помиње, али се не упушта у дубље истраживање Kолувинијих послова у Северној Македонији. Она се не бави питањима дистрибуције канабиса произведеног на Јовањици. Зато нема података о томе колики је део произведене конопље завршавао на Kолувијиним плантажама у Македонији, и да ли је део пласиран на црним тржиштима те земље, Србије, као и на тржиштима земаља региона или западне Европе.
Осим што нема информација о дистрибутивној мрежи, за сада нема ни информација о томе ко је инвестирао у опремање плантаже и узгој тако велике количине марихуане, где је улаган новац стечен продајом наркотика, нити информација о могућим везама оптужених са високопозиционираним политичарима и појединцима из државног врха.
Документ у који је БИРН имао увид, а који говори о сусрету Kолувије, директора Војнообавештајне службе и некадашњег генералног секретара македонске владе покреће питање каква је била улога тајних служби у Kолувијим пословима у Северној Македонији, али и шире.
Оптужница позната под називом „Јовањица 2“, која међу осталима, терети двојицу припадника Безбедносно-информативне агенције (БИА), тројицу полицијских службеника и једног припадника ВОА да су пружали безбедносну заштиту Kолувији на чијем је имању, према наводима из оптужнице, узгајан психоактивни канабис, могла би да да одговоре на ова питања – уколико се не настави са оптрукцијом тог предмета и све очигледнијим покушајима да се овај случај “реши” ван суднице.
Јовањица – заједнички пројекат ВОА, БИА и полиције
По тврдњи једног од саговорника БИРН-а који је добро упознат са радом Јовањице, то је био државни пројекат у коме су главну реч имале војна и цивилна обавештајна служба – ВОА и БИА – као и полиција. На основу докумената из обе оптужнице, “Јовањица 1” и “Јовањица 2”, као и додатних документа у које је БИРН имао увид, може се закључити да је ВОА у најмању руку знала шта се дешава у Јовањици и око ње.
Један од оптужених, припадник Војнообавештајне агенције Саша Вујисић, који је једини 1. јула 2020. године избегао хапшење и који се и данас налази у бекству, оптужен је да је Kолувији обезбедио легитимацију ВОА са фалсификованим потписом директора агенције Зорана Стојковића.
У оптужници пише да је Вујисић у периоду од 21.10.2019. до 13.11.2019. „обезбедио услове за лажно представљање окривљеном Предрагу Kолувији, организатору организоване криминалне групе, коме је предао кожну фасциклу плаве боје са натписом Војнообавештајна агенција од 21. 10. 2019. године, којим се наводно од директора ВОА бригадног генерала Зорана Стојковића, овлашћује окривљени Предраг Kолувија као потпуковник, на дужности референта за оперативне послове Војнообавештајне агенције“.
Даље пише да је Kолувија требало да извршава све задатке из делокруга рада Војнообавештајне агенције “у обављању прописаних послова који се тичу активности везаних за сарадника Миодрага Познана, са надимком Столар, који је 30.09.2019. године пресудом Вишег суда у Врању био неправоснажно осуђен на казну затвора у трајању од шест година због извршења кривичног дела неовлашћена производња и стављање у промет опојних дрога канабис, која је неовлашћено произведена у објектима привредног друштва Јовањица доо, а све како би окривљени Предраг Kолувија, организатор организоване криминалне групе, могао да на територији града Ниша у контакту са за сада НН лицима утиче на укидање наведене пресуде”.
У оптужници даље пише и да су вештаци, међутим, утврдили да потпис на поменутом решењу не одговара аутентичном потпису директора ВОА, да ни печат на том решењу не одговара оригиналном печату Министарства одбране – ВОА, али и да вештаци нису могли да утврде ко је фалсификовао Стојковићев потпис.
И док вештаци одлучно тврде да је „садржина текста у наведеном фалсификованом решењу бесмислена и апсолутно не представља ништа, нити пружа било какву могућност злоупотребе, обзиром да су сви наводи измишљени, те спорно решење као такво не може ни по којем основу бити доведено у везу са Војнообавештајном агенцијом“, они додају и да је „испитивање у правцу идентификације лица које је овај спорни потпис евентуално фалсификовало, онемогућено“.
Вујисић у време вештачења није био у земљи, а Националном центру за криминалистичку форензику су била уступљена оригинална акта ВОА са неспорним потписима Саше Вујисића. Ипак, вештаци нису могли да утврде да ли је он фалсификатор, јер је, објашњавају, то тешко у случајевима формирања слова, њихових детаља и веза карактеристичних за имитиране потписе.
Иако се овим вештачењем негирају везе окривљеног Предраг Kолувија са Војнообавештајном агенцијом, у списима предмета постоје и документа у које је БИРН имао увид, а у којима се износе тврдње о Kолувијиној сарадњи са врхом ВОА, док се Јовањица означава као заједнички пројекат ВОА и БИА.
Оптужница „Јовањица 2“ ипак не иде у висину хијерархијске пирамиде када је реч о сарадњи Kолувије, Војнообавештајне агенције, БИА и полиције, већ се задржава на нивоу полицијских службеника и референта у Одсеку за курсеве војне дипломатије и обавештајне делатности, што је била последња позиција Саше Вујисића у ВОА, пре него што је 5. децембра 2019. напустио земљу.
Могуће да је у томе кључ интензивираног медијског суђења полицајцу Слободан Миленковићу који је предводио акцију на Јовањици 13. новембра 2019. и истовремене опструкције одржавања припремног рочишта за „Јовањицу 2“, због ког не може да започне суђење на ком би се можда могле чути и неке информације, које Јовањицу, ипак, повезују са врховима државе.
Шта полицајац пише председнику?
Међу писаним доказима који су наведени у оптужници, о чему је БИРН писао прошле године, налази се и документ који је означен као „Информативно обавештење“ упућено „Председнику Републике Србије и Врховном команданту Александру Вучићу“, које је пронађено у канцеларији Милана Kендије, једног од тројице оптужених полицајаца у предмету „Јовањица 2“.
У оптужници се наводи да је 1. јула 2020. године, истог дана када је и ухапшен полицајац Милан Kендија, извршен претрес службених просторија МУП-а, које користи Јединица за обезбеђење одређених личности и објеката у којој је запослен Kендија и да су у канцеларији коју он користи, између осталог, пронађена три папира А4 формата са штампаним текстом и насловом „Информативно обавештење“ и поднасловом „Председнику Републике Србије и Врховном команданту Александру Вучићу“.
Пронађено је и девет страна А4 формата са штампаним текстом наслова „Дисциплинска одговорност“ и поднасловом „Одговорност за повреде радне и службене дужности“, који се односи на запослене у привредном друштву „Јовањица“ д.о.о.
Према сазнањима БИРН-а, писмо које је пронађено у Kендијиној канцеларији писано је одмах након хапшења Предрага Kолувије у новембру 2019. и није било потписано, али извори БИРН-а кажу да га је писао овај полицајац.
Шта је то Kендија имао да пише председнику Републике у вези са Јовањицом, и даље званично није могуће сазнати. Прошле године БИРН је Вишем суду послао захтев за приступ информацијама од јавног значаја којим су затражене копије писама, али је захтев одбијен, уз образложење да је поступак у току, да још увек није одржано ни припремно рочиште на ком се, између осталог, одлучује и о доказима, па да би достављање ових докумената могло „озбиљно да омете даље вођење и окончање овог судског поступка“.
Kендијино писмо за Врховног команданта Александра Вучића
Писмо које је 1. јула 2020. године нађено приликом претреса канцеларије полицајца Милана Kендије, а које је насловљено „Председнику Републике Србије и Врховном команданту Александру Вучићу“ још се држи у тајности Фото: БИРН
