КРОЗ Специјалну болницу за болести зависности у Драјзеровој улици у Београду прошло је око 14.000 регистрованих наркомана. То је, међутим, само мали део свих зависника у земљи. Процене су да је број корисника опијата који се никада нису пријавили ниједној институцији десет пута већи (око 170.000), а да је ињекционих зависника око 25.000.

Само у главном граду, према речима др Јасне Ристић из Градског завода за јавно здравље у Београду, прошле године је регистровано 230 нових наркомана, који су се обратили за лекарску помоћ, док је 20 њих умрло. Овај ”скор” ипак је бољи него пре три године, када је дрога убила 37 Београђана, или 2008, када их је умрло 45. Две трећине њих је у тренутку смрти било млађе од 40 година.

Иначе, само у регистру Завода води се око 7.900 зависника, што би значило да на 1.000 становника главног града има пет регистрованих наркомана.

Активних зависника, према проценама др Јасне Дараган Савељић, директора Специјалне болнице у Драјзеровој, у земљи има око 30.000:

– Тај број од 2005. благо опада. Те године достигли смо зенит када нам се на лечење јавило око 1.000 новооткривених случајева. Већ наредне године број је пао на 800, па на 600, а сада је између 300 и 400 нових зависника сваке године.

НАЈМЛАЂИ – ДЕВЕТОГОДИШЊАК

НАЈМЛАЂИ регистрован наркоман у Србији имао је девет година. До пре пет година, већина лечених зависника имала је између 24 и 29 година, док данас имају 30-34. Око 350 људи сваке године добија лечење као обавезну меру, коју им одреди суд. Сви они лече се у четири регионална центра, 26 метадонских државних центара и десетак приватних.

Млади све раније пробају дрогу. Ввећина то учини око 16. године, мада је све више оних који први џоинт попуше још у основној школи. Домаћи наркомани, ипак, генерално су све старији. Наиме, по речима др Дараган Савељић, изузетно велик број зависника у тај свет улази с пунолетством. Међу њима је далеко више мушкараца (преко 88 одсто).

Оно што, међутим, бар донекле теши, кажу у Драјзеровој, јесте да наркомани више не чекају по осам до 10 година пре но што се јаве на лечење, већ се за помоћ обраћају после три-четири године. Тако су и шансе за излечење веће. Процене су да се отприлике половина излечи, док се друга половина стално враћа дроги.

У Институту за јавно здравље Србије ”Др Милан Јовановић Батут” од марта 2010. води се Регистар лечених зависника од дроге. Само у првој години регистра од злоупотребе дрога у четири здравствена центра лечено је 1.057 особа. Већина зависника, кажу у ”Батуту”, лечена је метадонским програмом. Просечан узраст лечених мушкараца је 30,9 година, а жена 29,1.

Највише њих живи са родитељима (68,7 одсто) без обзира на узраст, а 13 одсто са партнером и децом. Нешто више од 18 одсто живи са другим зависником. Занимљиво је и да највећи број лечених зависника има завршену средњу школу (63,1 пдсто), док је 3,5 одсто завршило вишу школу или факултет. Редован посао има око 15 одсто, а 3,3 одсто чине ученици и студенти. Једна трећина лечених наркомана има полицијски и судски досије.

Просечан узраст првог интравенског узимања дроге је 24 године, а просечан узраст лечених зависника је 31 година.

БРОЈКЕ

* 14.000 регистрованих наркомана

* 30.000 активних зависника

* 1.057 лечених зависника за годину дана

Новости