Јавно предузеће Србијагас годинама уназад бележи дугове веће од милијарду евра, док дугове које не може да плати Србијагас, плаћају грађани Србије директно из буџета. Истовремено ово јавно предузеће, које је иначе генерални спонзор Фудбалског клуба Војводина, најављује да ће финансирати пројекат за нови стадион. Није саопштено колико ће то коштати Србијагас, али јесте саопштено да је Фудбалски клуб Војводина добио ново руководство и да ће директор клуба бити Душан Бајатовић, дугогодишњи директор Србијагаса.
Србијагас је јавно предузеће у чијем је власништву највећи део магистралног гасовода у Србији, мањи системи за дистрибуцију у више градова, а основна делатност овог предузећа је траспорт, дистрибуција и складиштење гаса.
Међутим, Србијагас годинама уназад излази из ових оквира преузимањем фабрика за производњу рачунарске опреме, ђубрива, пилића, стакла, керамичких црепова…
Именовање Бајатовића на чело Фудбалског клуба и улагање у пројекат стадиона наставак је тренда пословања без јасног плана, иначе презадуженог предузећа Србијагас.
Фабрика фудбалера
На сајту Србијагаса пре два дана је објављена вест да је Фудбалски клуб Војводина финансијски стабилизован, као и да је планирана израдња новог стадиона. Скупштини Фудбалског клуба се у име новог руководства обратио нови директор – Душан Бајатовић.
„Ми желимо да Војводина постане фабрика резултата и фабрика фудбалера“, рекао је Бајатовић који се истовремено захвалио држави Србији и Граду Новом Саду јер су, како се наводи, такође помогли финансијску консолидацију Kлуба. Није саопштено колико је ова консолидација коштала државу, град, а колико Јавно предузеће Србијагас, али је нови директор најавио и нову, велику инвестицију.
„То је инвестиција на државном нивоу, вредна 25 милиона евра. Пројектовање новог стадиона „Kарађорђе“ платиће Србијагас, а први тендери могу да се очекују крајем септембра и почетком октобра ове године. Биће то потпуно нов, савремен стадион на старом месту, који ће се радити по најбољим и највишим европским и светским стандардима“, рекао је нови директор клуба.
Према његовим речима, Град Нови Сад ће бити власник овог стадиона који ће имати 16.800 места.
И док се у много богатијим земљама овакве инвестиције пажљиво планирају, уместо планиране реконструкције стадиона Kарађорђе, Бајатовић најављује изградњу новог и уједно нови трошак за Србијагас.
Фабрике рачунарске опреме, стакла, пилића, ђубрива, керамике…
Ово није први пут да Србијагас и Бајатовић, упркос расту дугова тог јавног предузећа, најављују улагања која немају везе са основном делатношћу.
Због дугова за испоручени гас, а на основу одлука тадашње Владе Србије, Србијагас од 2009. године преузима власништво у предузећима као што су Стаклара, Метанолско- сирћетни комплекс, Агрожив који се бави производњом пилића, предузеће Тоза Марковић за производњу керамичких плочица и црепова, док куповином акција стиче власништво у предузећа за производњу рачунарске опреме Информатика.
У међувремену је Стаклара поново неуспешно приватизована, док је у појединим предузећима, попут Азотаре, проглашен стечај.
У истом периоду Србијагас почиње велика улагања. Највећа су она која се тичу реализације нафтно-гасног споразума Србије и Русије из 2008, а који је подразумевао изградњу паневропског гасовода Јужни ток и проширење складишта гаса Банатски двор. Због реализације пројеката формирана су и нова предузећа у којима је руски Гаспром већински власник с 51 одсто удела, а мањински власник је Србијагас са 49 одсто. То је значило и нове функције за руководствеће кадрове Србијагаса.
„Државни тајкун“
На чело Србијагаса у октобру 2008. године именован је Душан Бајатовић, који је уједно и народни посланик.
Функција директора Фудбалског клуба Војводина једна је у низу бројних функција које обавља.
Док у предузећима у којима је Србијагас преузумао удео у власништву сам Бајатовић нема функције већ именује руководство, у руско-српским фирмама директор Србијагаса је, по функцији, на руководећим позицијама. То су предузећа Банатски двор и Јужни ток, односно сада Гастранс, који сада уместо пропалог Јужног тока гради Турски ток.
Иако није предвиђено истим међудржавним споразумом, у истим власничким односима – 51 одсто руска, 49 одсто српска страна – формирано је и предузеће за осигурање Согаз где је Бајатовић председник Надзорног одбора.
Директорска функција у Србијагасу подразумева и руководеће позиције у раније формираним руско-српским фирмама Југоросгас и Прогресгас трејдинг.
Иако нису све функције плаћене, директор Србијагаса спада у најплаћенијег државног службеника првенствено због високе зараде од око 13.000 евра месечно у фирми Југоросгас. Према извештају Агенције за борбу против корупције о примањима Душана Бајатовића, у плаћене спадају и функција директора Србијагаса, председника Надзорног одбора Банатског двора, као и функција посланика у Народној скупштини.
Бајатовић је раније изјављивао да све плате, осим оне у Србијагасу, даје у хуманитарне сврхе.
Ипак, због великог броја функција и великог броја предузећа којима управља, Бајатовић је сам себе назвао „највећим државним тајкуном“. Најспорније је, међутим, то што је Србијагас од његовог доласка почео да гомила дугове, који се последњих година крећу око милијарду и по евра.
Улагање у спорт, док се дугови покривају из буџета
Док се део дугова Србијагаса, који почињу да расту 2009, може објаснити економском кризом, социјалном ценом гаса, преузимањем власништва у фабрикама уз објашење да је то једини начин да се сачува привреда, за поједине пословне потезе нема објашњења.
У такве спадају и пројекти изградње мреже дистрибутивних гасовода широм Србије без јасног плана исплативости таквих инвестиција. Према истраживању Инсајдера, реч је о пословима чија је уговорена вредност већа од 370 милиона евра. Уговори су углавном додељени мимо тендерске процедуре.
Новинари Инсајдера механизмом додељивања ових послова бавили су се у серијалу Енергетски (не)споразум 2013. године. У међувремену су пробијени сви рокови за завршетак додељених послова. Државни ревизор констатовао је у међувремену да начин на који су ови послови додељивани није био у складу са законом, а на то су упозоравали и Агенција за енергетику и бивша министарка енергетике Зорана Михајловић. Тужилаштво за организовани криминал покренуло је пре најмање пет година предистражни поступак, али без резултата, уз објашњење тужилаштва да МУП не доставља информације.
У међувремену су за један од најважнијих пројеката, изградњу гасовода Турски ток кроз Србију, овом предузећу одобрене нове гаранције из буџета за кредит од 70 милиона евра, што значи да ће кредит враћати грађани Србије ако не буде могао да враћа Србијагас. Из републичког буџета плаћен је и дуг према НИС-у за преузети гас.
Уместо успостављања контроле и планирања пословања Србијагаса, ово јавно предузеће од стратешког значаја наставља са тешко разумљивим улагањима у спорт.
Извор: Инсајдер
