Народ и опозиција изварани и насамарени

Према Градској изборној комисији (ГИК) која је објавила коначне резултате избора за Скупштину Београда листа Александар Вучић освојила је 44,99 одсто .

У победнички табор су се удружили они “ од раније“, који имају дугогодишње изборно искуство ( сем “новајлије“ Шапића), прећутно су клановски повезани ради поделе плена, мада јавно севају међусобне оптужбе.“ да се Власи не досете“: “Драган Ђилас“,”Ивица Дачић – Социјалистичка партија Србије (СПС), Драган Марковић Палма -Јединствена Србија (ЈС)” и “Александар Шапић” ..

Суштина фикције победе Александра Вучића је што је његова листа победила захваљујући гласовима нешто мање од четвртине гласачког тела, јер се зна да је на изборе изашло око 51% гласача, а листа “Александар Вучић“ је освојила 44,99 одсто гласова.

Да ли је логично да судбину 100 одсто грађана Београда одређује само 25 одсто гласова? Да ли је то стварна победа ове листе? Како је ова коалиција уопште могла доћи на власт у Београду захваљујући само четвртини гласова?

Да ли је на делу изборна крађа?

Да.

Неко би могао рећи:“Па да су хтели да гласају против Вучића, ко им је бранио да то учине?

Тачно, али само на први поглед.

Ови избори су подмукло лажирани прибегавајући нарочитом изборном инжињерингу.са придобијањем 25 одсто гласача *ЗА*,са гурањем 50 одсто гласача у *абстиненте*.

Како је то могуће да је огромна већина грађана против странке на власти, а она упркос тога добија на изборима?

То је могуће пре свега захваљујући изборном инжињерингу сазналачком употребом гласова “абстинената“ и недовољно информисаних гласача, и њиховом систематски ослабљиваном мотивацијом да гласају за промене.

А Коалиција на власти је витално мотивисала своје врло компактно чланство ( цеховски, клановски, интересно) организовано чланство, “Победници“ су преварили опозицију и народ, сви који су били ЗА, сви до једног су изашли да гласају.,сви су изашли на гласање

ПРОТИВ ,потенцијални гласачи опозиције су масовно постали абстиненти.Захваљујући медијима и моћи, лажима и свакојаким злоупотребама, а нарочито кроз спрегу са такозваним свемоћним неформалним центрима моћи, власт је пасивизирала и заплашила оне који би гласали за ПРОМЕНЕ.

Недорасла опозиција не само да није била у стању да се одупре подземљу Србије да тако лажира изборе, него није ни препозналао чему се ради.

За “победника“ су гласали : привилегована мањина, они заведени обећањима и уценама,,углавном *дезинформисани и поводљиви.*

Треба знати да на изборима глас дебила вреди колико и глас генија.Аније тешко манипулисати. изнуреним и духовно скршеним појединцима.

Абстиненти су сегмент гласача на коме ја опозиција пала на испиту, дасу они били изведени да гласају,опозиција би победила саогромном већином. Јер су скоро сви они били за опозицију. На њима је аутентична опозиција, недовољно прекаљена у изборним биткама, збрзана,муњевито и лако, без икаквог парирања и проницљивости, без стварних окршаја ,импулсивно насела катастрофално поражена. Већина гласача који су били ПРОТИВ, а за ОПОЗИЦИЈУ, су деморалисани, нису ни дошли да гласају. Милитантно језгро које би гласало за победу демократије се осуло и повукло услед страха, замора, апатије, разочарења,неповерења у неретко избламирану лажимаопозицију, итд,

Доступност медијима је била потпуно крајње неравноправна.Вучић је непрестано у мас и свим другим медијима, ЛАЖ ПОНОВЉЕНА СТО ПУТА ПОСТАЈЕ ИСТИНА Поготово у Србији изнурених и безвољних , поводљивих, апонајвише оних којима није нимало стало до гласања ( За кога да гласамо, сви су исти, само да се нафатирају, Сјаши Курта да узјаше Мурта). Ако питамо шта људи знају и мисле о појединимВучићевим“пораженим “ривалима,, схватићемо да већина о некима од њих не зна скоро ништа, или искривљено, а о другима врло површно, јер су за њих била затворена медија, или се наседало на лукаве интриге.

Са стране се чују злуради коментари: Народ је тако одлучио, изабрао је Вучића.

Данас је у моди израз “ Узети своју судбину у своје руке“, што би подразумевало самодговорност за своје поступке. Дакле, индивидуа, или читави народи, могу бити доведени поступцима моћних, без њихове кривицеи одговорности, у стање да нису у поседу својих потенцијала да доносе “ одговорне“ поступке. Србију је погодио “ одлив мозгова“,остарила је, осиромашила, изнурена, смањене виталности, запала у апатију, или депресију, преплашена, млади у дубокој кризи идентитета.

Наш народје деценијама комунистичке душегупке, и након тога у време транзиције све до данашњих дана, доведен у стање обеспомоћености и врсте интелектуалне опуштености ( ЛЕ QУАРТ-смишљено софистиковано смањење личних или националних интелектуалних и креативних потенцијала на четвртину, другим речима “ слуђивање народа“).

Такве обеспомоћене није тешко месити.

Такав обеспомоћен народ је био лак плен подземља Србије,“ менталних

спалеолога“ уствари спреге: НЕФОРМАЛНИ ЦЕНТРИ МОЋИ-СТАТИСТИЧАРИ-МЕХАНОГРАФИЈА-ДЕМОГРАФИ-ФОРМАЛНА ВЛАСТ-ХИДДЕН ПЕРСУАСИОН.

Данашња позавађана и крајње крхка и слаба опозиција уопште није у стању да ефикасно контролише изборе.Зато су потребни врло значајни кадровски ресурси, новац,инфраструктура , слога опозиције, моћ, правна држава.

Чега нема? .

Опозиција је сиромашна.

Како ће опозиција да контролише изборе, када је њена судбина, и блиских,у рукама власти,када није у стању да истера правду пред пристрасним судовима, послодавцима, државним, образовним и социјалнимустановама,не могу да сачувају своју децу од насртаја гангова, да селече, да живе у миру.

У држави Србији која није правна, која копни и нестаје, где суверено влада подземље, се не могу одржати било какви регуларни избори. Логично је да она свемоћна група која узурпира власт и крши правне прописе, која има монопол над влашћу, а наспрам себе слабашну и несложну опозицију и обеспомоћене грађане доведене до ивице самоубиства, ће то преимућство злоупотребити да бесправним и незаконитим поступцима се досети како да сачува власт кроз овакво подмукло режирања “ абстинентске“наводне изборне победе

У оваквим околностима фер избори су провидна и неозбиљна фарса.Шегачење.

“Победници“ у држави која је у развалинима, која се топи, како би народ казао“ гробље неопајано“. умишљени генијални, уствари трагикомични Дон Кихоти “манипуланти“, кратковидо не препознају нечије злураде данајске поклоне. Раздрагана коалиција на власти,опијена тријумфом, без довољно емотивне и сваке друге дистанце, са међу њима много дубоко разочараних у све и свакога, антропоскептика, који не верују у Бога, у културу, у свој народ, сем у “ на се, у се, и пода се“, би требала да схвати да ново лажирање избора није њихов тријумф, него да води у продубљавање кризе и убрзање копњења земље и нације.

На гробљу се не весели, не оргија. Проси се на мосту. Ови нису просјаци, него лопови.

У праву су они који као губари огулише Србију шта стигну, од Хоргоша до Драгаша, када кажу: Краду они горе, крадемо и ми. Они краду кобасице и брашно, а “ Победници“ гласачке кутије.

Србија је опет себи пуцала у гол.

Они ће то увидети. Неки од њих касно.

Опозиција би прво требала да се избори да се у Србију успостави правна држава. Да народ живне.

Тек тада би се могло говорити о одржавању регуларних избора.

Посматрајући овако, опозиција између избора искључена из комуницирања са народом, је требала да буде свесна да не може победити, него да искористи изборе и добијене термине, да првенствено народу КАЖЕ ИСТИНУ, ДА ГА ПРОБУДИ И ПОДСТАКНЕ, припреми за наредне изборе.

Суштина је да се на дневни ред стави непостојање правичних судова и корумпирано судство. Без судске заштите избора, и грађана, нема правичних избора., нити слободних поданика кадрих да се аутентично изјасне на изборима. Судови руше темеље Србије и њен народ.

БЕЗ СЛОБОДЕ НЕМА ХЛЕБА.

Народ Србије не може изразити свој аутентичан избор док не ојача, докне постане сигурнији у себе, док се не ослободи страха. Још од 1990-их године очекивао је од опозиције да га заштити од тираније.Ништа од тога, сада је још горе, а народ сматра да је опозиција све мање заинтересована да га штити, него да гледа себе( СВИ СУ ИСТИ).

Народу мора бити дата нада и јасан знак да на изборима може и мора дапобеди, и да ће бити после боље. Он ће тада гласати за праве.

Опозиција је и овога пута била збрзана.

Народ треба осоколити и дати му смисао и наду, оздравити га, докле год је народ скршен, као сада, нема изборне победе.НАРОД ТРЕБА ДУХОВНО И МОРАЛНО ОЗДРАВИТИ.

Политичко окружење, менталитет, стање духа, психологија масе, поданички менталитет, застрашеност, индоктринација, све ово доводи до неаутентичног избора, и до лажирања.Неаутентичан избор може објаснити психо-аналитички приступ, у питању је психологија масе, индоктринација и застрашивања који се спроводе од 1945. године, потом након транзиције обесхрабривање, убијање наде, рушење националног идентитета, све до данашњих дана, су таквог интензитета да је у психи српског националног бића присутан још увек велики камен стврднуте индокринације -ДЕПЕРСОНАЛИЗАЦИЈА, РОБОТИЗАЦИЈА.

Уколико је психичка дефицијенција у благој форми помаже и психотерапија, речи, групна дискусија. У случају нашег народа може помоћи дужа медијска кампања, израженији демистификациони процеси, гласнија и јаснија критика, демократизација друштва, смањење репресије. ПРАВНА ДРЖАВА.

То је следећи најважнији задатак опозиције.

Залажем се за објективност, и за поимање слободе у смислу еволуције каспознаји објективних околности нужности на планети, ка планети обострано корисних односа између Моћи, са једне стране, и Просперитета народа ван држава Моћи и Силе , као Хегелово “напредовање свести о слободи“.

Да би се спасли неопходан нам је духовни препород, душевно, духовно, морално оздрављење, кроз слогу и помирење свих, без обзира на етничкуи верску припадност и политичко убеђење.

Докле год тон дају шибичарења, преваре, насиље и демонска мржња, Србији нема спаса.

Молимо се Богу на Небу, и на Земљи да овде устоличи Нове.

Има стидљивих знакова да се Бог смиловао Србији?

Томислав Крсмановић

Корени.рс