Народ масовно бежи из Србије

Тренд одласка српских радника у бели свет све је масовнији, а одлазе сви – почев од лекара и инжењера, потом возача и занатлија, па све до нискоквалификоване радне снаге. Све чешћа констатација која може да се чује у Србији гласи: ускоро неће имати ко ни чесму да поправи.
пиxабаy.цомФото: Илустрација
Штавише, још у школским клупама ђаци размишљају о будућности, а њихови професори и директори потписују уговоре о сарадњи са земљама Европске уније.

Тако су недавно Железничка техничка школа из Београда и немачка железничка компанија Лендербан потписале Уговор о сарадњи који ће омогућити српским ђацима да знања из области железничког саобраћаја стичу од стручњака из треће по величини железничке компаније у Немачкој.

Kако је за “Вести” изјавио Златко Радосављевић, директор Железничко-техничке школе уговор о сарадњи ће бити вишеструко користан, а ђаци ће моћи да бесплатно похађају часове немачког језика из програма “Гете” института.

• Предавачи из Немачке ће долазити овде код нас у Београд, наши професори ће ићи тамо. Наши ђаци кад одлазе на праксу не могу да возе воз, то им нико не дозвољава. Стога ће на неко време мобилни стимулатор из Немачке бити овде код нас и ђаци ће моћи да га возе. То је непроцењиво искуство за њихову праксу – каже Радосављевић.

Такође, током 2018. године из Градског саобраћајног предузећа Београд отишло је 247 возача, по неким незваничним подацима чак 433 запослених.

Највећи број возача одлази пут Словеније, а нарочито Немачке. У Србији шофери зараде месечно 400 евра, у Словенији 1.800 до 2.000 евра, док у развијеним земљама западне Европе та зарада иде и преко 2.500 евра.

Тражени су и бравари, машинбравари, бравари монтери, мајстори за све врсте монтерских радова, централног грејања, вентилације, водовода и канализације, пластичари, заваривачи, као и они вешти у раду са гипсом, ламинатом и молерајем.

Чедомир Милутиновић, директор фирме која из Лознице упућује раднике у иностранство, углавном на градилишта по Немачкој, каже да је интересовање велико.

• Све теже је наћи квалификовану радну снагу. Нема ограничења у годинама, важно је да је човек радно способан, али акценат је на искуству, па ангажујемо и људе који нису у цвету младости, али знају посао. Долазе нам и пензионери, неке смо слали на рад и одлично су се показали. Мада радимо само са мушкарцима, све више је жена које се интересују за рад у иностранству. Иначе, овим се бавимо последње три године, све радимо регуларно, ниједан нам радник није враћен са градилишта, а тамо су контроле честе и строге – каже Милутиновић.

Жене у ресторан, млади на крузере
Жене из лозничког краја све чешће одлазе на рад од по два, три месеца и углавном нађу посао у ресторанима или чувају старије брачне парове. На то се одлучују чак и оне које не знају ни реч страног језика, али имају обезбеђен стан, храну и обавезу да помогну старијим људима који су покретни, али им је потребна помоћ у кући. Лозничани одлазе и на градилишта у Русији, док млађи који знају енглески одлазе да раде на крузере.

Егзодус од 2020.
На питање колико радника, чланова тог синдиката, размишља да оде из Србије на рад у Немачку, Ранка Савић, председница Асоцијације слободних и независних синдиката каже да нема гране привреде у којој радници не размишљају да иду.

• Првенствено у ауто-транспорту. Нема више возача, јер су отишли у Немачку и друге земље да раде. Иста ситуација је у здравству одакле су већ отишли лекари и техничари. Многе њихове колеге размишљају да крену њиховим стопама. За седам месеци у Kлиничком центру у Нишу, на пример, променили смо четири председника синдиката, јер су дотадашњи отишли из земље да раде у Немачкој, Аустрији, Исланду и другим државама. Тренутне припреме за одлазак на рад у Немачку – документација, учење немачког језика и друге ни сада нису биле препрека за масовни одлазак, а либерализација свега тога од 2020. године тек ће да буде подстрек за још већи одлазак – објашњава Савић.

Омладина иде да се не врати
Галупово истраживање показало је да Србију у овом тренутку жели да напусти 46 одсто популације између 15 и 29 година, како би започели живот у некој другој држави, без идеје о повратку. Осим тога, 27 одсто високо-образованог кадра изразило је спремност да трајно напусти Србију.

Изумиру занатлије
Највећи проблем је што одлазе млади људи, али такође одлазе мајстори па они који, ипак, реше да остану неће имати од кога да науче занат, а ни школе више не образују такве кадрове. Све теже је наћи доброг, а још и релативно младог мајстора, а што их је мање, то су њихове услуге све скупље.

Ђ. Јанковић – Н. С. Прерадовић, Вести