Београд — Фискални савет указао је да је у децембру 2014. и поред сезонског раста јавних прихода био изузетно висок буџетски дефицит од 44 милијарде динара.

То је, како наводи Фискални савет у извештају о фискалним кретањима у децембру, последица рекордно високих јавних расхода, пре свега исплаћених субвенција.

“Приходи државе у децембру су били изнад месечног просека у 2014. години, што је највећим делом и било очекивано – приходи од доприноса и пореза на доходак расту у децембру јер је тада и маса исплаћених зарада највећа, део новембарских акциза је уплаћен у децембру, а непорески приходи су традиционално највећи на крају године”, навео је Фискални савет.

Фискални савет је препоручио да Влада Србије преиспита постојећу стратегију задуживања у доларима на међународном финансијском тржишту. “Као основни критеријум избора инструмента задуживања не сме бити само номинална каматна стопа – и наизглед повољни зајмови могу постати знатно скупљи због промене девизног курса. Снажно јачање долара у претходном периоду осетно је поскупело неке, наизглед повољне, кредите који су деноминовани у америчкој валути”, упозорио је Фискални савет.

Додаје се да су, поред уобичајеног сезонског раста расхода за робу и услуге, као и за субвенције и јавне инвестиције, у децембру исплаћене знатно веће субвенције због пропуста у буџетском планирању, а кашњење у набавци робе и услуга током целе године је надокнађено рекордно високим издацима у том месецу.

“Дуг државе на свим нивоима власти је у децембру повећан за 450 милиона евра, као последица повлачења кредита Светске банке, задуживања на домаћем финансијском тржишту, издавања нове гаранције Србијагасу, али и јачања курса долара у односу на евро”, истиче се у извештају Фискалног савета.

По рачуници Фискалног савета, на крају 2014. године укупан јавни дуг Србије је износио 23,2 милијарде евра или 72,2 одсто бруто домаћег производа.

У 2014. години је јавни дуг повећан за две и по милијарде евра, углавном због високог фискалног дефицита, који је процењен на око две милијарде евра (6,6 одсто БДП-а).

“Пораст јавног дуга у односу на БДП био је рекордно велики (за 11,1 процентних поена БДП-а), чему је у највећој мери допринело снажно јачање долара у односу на евро, али и динар. Само промене девизних курсева допринеле су повећању јавног дуга за готово пет процентних поена БДП-а”, проценио је Фискални савет

Како је указано, “држава се није ни на који начин заштитила од валутног ризика, због чега се нашла у идентичној ситуацији као грађани који су задужени у швајцарским францима – велики раст обавеза готово преко ноћи”.

“Јачање долара је поскупело и све кредите који су деноминовани у америчкој валути – буџетски расходи за камате би по том основу, уколико долар остане на нивоу с краја јануара, могли бити готово 10 одсто већи него у 2014. години, што би одговарало расту претходно договорених каматних стопа за четвртину”, навео је Фискални савет.

Бета