Народ продаје оружје у бесцење због високих државних намета

Оружје у Србији никад није било јефтиније, а упућени кажу да је то последица тога што се грађани масовно одричу пушака и пиштоља јер немају новца, а ни живце, да се боре са наметима, папирима и дозволама које је донео нови закон о оружју и муницији. Они који продају своје пушке и пиштоље воде се логиком – боље да узмем било шта него да оружје поклоним држави.

Душко Илић, из Националне асоцијације за оружје Србије (НАОС) каже за „Политику” да у нашој земљи тренутно има нешто мање од 900.000 комада легалног оружја које је у власништву око 580.000 људи и да тај број из дана у дан пада јер је последњих година „тренд” да се грађани одричу свог оружја због скупе пререгистрације.

„Све је то последица намета који су према мом мишљену неосновани и противзаконити”, наглашава Илић.

Наш саговорник, који је цео радни век провео као полицајац, сматра да Закон о оружју и муницији мора да се либерализује.

„Утисак је да ЕУ и Европска комисија пишу којекакве директиве у вези са оружјем. Те директиве важе за мале државе, за нове чланице и нарочито за државе кандидате за улазак у ЕУ. И онда се над тим земљама тренира строгоћа. Траже нам немогуће ствари, а њихове државе то не поштују. На пример, Чешка је променила устав да би изменила закон о оружју и муницији. Чеси су грађанима издали 300.000 дозвола за ношење оружја за личну безбедност. А код нас грађани имају муку да пререгиструју дозволу за пиштољ који уредно поседују 20-30 година”, наводи Илић.

Рок за пререгистрацију оружја у Србији је са 5. марта 2020. године одложен за две године, то јест до 5. марта 2022, одлучила је Скупштина Србије, која је и изгласала измене Закона о оружју и муницији. До овог одлагања дошло је јер око пола милиона грађана није покренуло поступак за замену оружног листа управо из разлога компликоване процедуре. Према мишљењу чланова НАОС-а, замена старих оружних листова за нове биометријске није успела у датом року због непоштовања стеченог права грађана.

„Када мењамо личну карту или пасош плаћамо само вредност тог документа, а у случају оружних листова плаћа се такса као да особа тек први пут региструје оружје, ради се теренска провера, тражи се низ докумената, и као најважније, не поштује се стечено право”, каже Илић.

Због свега овога, поједини грађани су проценили да им је лакше да се оружја једноставно одрекну. Неки су га поклонили држави док су поједини на продају ставили квалитетне пиштоље и пушке које нуде за „мале паре”. Домаћи пиштољ ’тетејац’ може да се купи по цени од 20 до 50 евра. У понуди има и пушака. Ловачки карабин са оптиком може да се набави за 120 евра.

„Више вреди оптика и футрола него што је целокупна цена са том пушком. Пиштољи и револвери који су коштали од 1.500 до 2.000 евра, или марака својевремено, сада се продају за 200-300 евра”, објашњава Илић.

Када је реч о нелегалном оружју у Србији, наш саговорник наглашава да нико нема тачну евиденцију о томе као и да је то тамна статистика.

„Криминалци оружје набављају на црно или долазе до њега крађом легалног оружја које касније пређе у илегално. Низ ствари утиче на то. Већи прилив илегалног оружја људи су донели са ратишта. Држава не зна колико га има и код кога се налази. Реч је углавном о војном оружју али има и цивилног”, каже Илић.

Наш саговорник наводи и неколико апсурдних ситуација које су примећене током пререгистрације оружја.

„Дугогодишњи ловац поднесе захтев и након провере обавесте га да није подобан и решењем му одузму оружје. Нису дошли пре тога, ако је, на пример, направио неки проблем – тучу, насиље у породици, претњу… нешто што га чини неподобним да поседује оружје. Решење о одузимању оружја није испровоцирано неким његовим кривичним делом него зато што је због нових правила дошао у полицију да поднесе захтев за пререгистрацију. На тај начин се од поштених и лојалних грађана стварају непријатељи државе. Од тог тренутка тај човек почиње да мрзи своју државу јер му је ускратила неко право које је уживао деценијама”, објашњава Илић.

Он додаје и да је ружна појава то што се поједини референти у полицијским управама дрзну да кажу грађанима да не подносе џабе захтев за оружје за личну безбедност јер наводно начелник то не одобрава никоме.

„Или, када грађани већ поднесу захтев за пререгистрацију исто им то говоре и одмах им нуде опцију да се одрекну оружја у корист државе”, закључује Душко Илић.

Отворено писмо

Национална асоцијација за оружје Србије упутила је и отворено писмо политичким странкама неколико дана пре одржавања избора 2020. Чланови НАОС-а у писму су тражили да нова власт омогући боље прописе за власнике оружја. Нагласили су и да легални власници оружја за личну безбедност плаћају непримерен годишњи порез на регистровано оружје (који скоро да не постоји нигде у свету) а који често износи више од вредности самог оружја. Критиковали су и закон о оружју и муницији из 2015. који је грађанима нанео велику штету у смислу не поштовања стеченог права и наплаћивања већ једном плаћених такси.

Александар Бојовић, Политика.рс