Све већа криза и немаштина приморавају људе у Србији да због новца раде готово све, а у последње време многи продају и злато из зуба како би платили рачуне и обезбедили себи преживљавање! За злато из зуба могу да добију од 2.800 до 3.500 динара по граму.

Милан Ивановић, власник златаре у центру Београда, истиче да је свеопшта криза погодила и ову браншу, као и да се продаја злата смањила за више од 50 одсто, да су у многим златарама радници морали да добију отказ, тако да сада власници раде у њима, јер је то једини начин да се омогући опстанак радње.

– Криза је погодила све, па и златаре. Обим посла је драстично опао, па људи и када купују, купују само “ситни” накит. Некада се продавало, мењало, делови накита су се “сервисирали”, а данас је сасвим друга прича. Када људи дођу са оштећеним накитом у радњу, иако им за пристојну цену понудимо сервисирање, односно поправку и рестаурацију, готово 99 одсто њих жели да прода комаде накита. Углавном су то социјални разлози, и људи долазе из крајње нужде како би платили рачуне, обезбедили себи егзистенцију или платили неки дуг. Цена злата је у протеклих седам година четири пута скочила, па је од 10 евра по граму за “Фајн” злато, скочила на 41 до 43 евра – истиче Ивановић за Телеграф.

Он наводи да све већи број људи долази са златом који потиче из златних пломби, и да жели да их уновчи. Углавном, то злато је нешто бољег квалитета него четрнаестокаратно, па у просечно могу да добију од 2800 до 3500 динара по “једном зубу”.

– Поред злата из зуба, грађани желе да продају све комаде накита, породичне брошеве, а наши грађани који су радили у иностранству често желе да продају златне аустријске дукате “Франц Јозеф“, за које због раста цене злата могу и да дуплирају зараду. Они су их већином куповали у “срећна времена”, када су цене биле ниже и плаћали су их од 60 до 80 евра. У међувремену, цена је порасла, па тако сада могу за ове златнике да добију од 11.800 до 14.700 динара – каже Ивановић и објашњава да је приликом продаје злата неопходно попунити откупни лист, у коме се морају унети лични подаци, како би све било легално, и како би се тачно утврдило порекло злата, јер полиција веома често након пљачки појединих златара, проверава да ли се украдена “роба” препродала.

– Сваки комад злата мора да има три жига, и то: финоће, произвођача, и нашег Завода за мере и драгоцене метале. Онај који се ради у иностранству, такође мора да добије жиг Завода. Тако се све зна о сваком комаду накита, а бројни крадљивци су ухваћени након легитимисања и утврђивања да су продавали злато. Полиција ревносно проверава целокупан начин препродаје, тако да послујемо стриктно према прописима – каже Ивановић.