НАРОД СИТ УЦЕНА И ДОМАЋИХ ЕУ ЈАЈАРА! Драматичан пад подршке придруживању Србије ЕУ

Априлско истраживање јавног мњења, које је тим Нове српске политичке мисли (НСПМ) спровео дало је статистички приказ стања које свако доживљава или осећа на себи својствен начин. И, када бисмо извели закључак резултата теренског анкетирања репрезентативног узорка он би се свео на: српска јавност не види светлију будућност, посебно не у ЕУ. Уз сву јавну дипломатију, НАТО бележи једноцифрену подршку грађана Србије. Подршка Руској Федерацији, иако мало умањена после обуставе пројекта Јужни ток, потписује стабилну подршку; док најјача политичка партија, Српска напредна странка бележи почетак пада. Неки би рекли, ледени брег почео је да се отапа и питање је да ли ће пропагандистички трикови успети да поврате некада (не тако давно) достигнуте висине подршке бирачког тела. Макар оног дела који се одлучио да изађе на изборе.

Наиме, на питање Да ли подржавате улазак Србије у ЕУ(?), 41,1 одсто се определио за, 39,4 одсто испитаника било је против. Док је оних који незнају или немају став било 19, 5 одсто. Ништа мање важан је однос према јужној српској покрајини, Косову и Метохији као услову за улазак у ЕУ, који је (поново) међу грађанима Србије добило запажено место. На питање Уколико би услов за улазак у ЕУ било прихватање независности Косова, да ли мислите да би тај услов требало прихватити(?) Изузетно висок проценат испитаника, њих 71,1 одсто одговорило је не, 15, 6 одсто је рекло да, док 13, 3 одсто не зна или нема став. Тако, подршка интеграцији у ЕУ доживљава стрмоглави и континуирани пад. Када би се поредили резултати истраживања НСПМ , новембар 2014-април 2015, подршка чланству у ЕУ је пала са 56,4 одсто на 41,1 процената. Овакав пад се према речима главног уредника НСПМ, не памти чак ни у Милошевићево време.[i]Односе у политичкој арени Србије овај пут оставићемо по страни. Уосталом, те односе увек детерминишу релације на међународној сцени. Посебно, њеног најутицајнијег дела на овом простору-Запада. Стога се важнијим и трендовски индикативнијим чине налази који се тичу односа Србије према ЕУ, НАТО и Русији.

Северно-атлантска алијанса у мњењу Србије „стоји“ скоро као у време НАТО агресије. На питање Да ли подржавате улазак Србије у НАТО(?) 80,6 одсто испитаника је одговорило са не, само 8,4 одсто било је за улазак у НАТО; 11 одсто је неопредељених. С друге стране, 61,1 одсто испитаника подржава савез са Русијом; 18,4 одсто је против; 20,5 одсто је неопредељених. У спољно-политичкој орјентацији у одговорима на питање Да ли сте за то да Србија развија: најближе могуће односе са ЕУ, па тек онда са Русијом (13,6 одсто); најближе могуће односе са Русијом, па тек онда са ЕУ (29,4 одсто); подједнако добре односе и са Еу и са Русијом (46,5 одсто), док је 10, 5 одсто неопредељених-влада, у поређењу с претходно наведеним резултатима конфузија.[ii] Она се може, ипак, објаснити политичким маркетингом ЕУ фанатичне званичне Србије, која преко најутицајнијих медија проводи континуирану кампању и ЕУ и Русија.

Иако, протагонисти ЕУ догме, ту превасходно мислимо на стране званичнике, све чешће у последње време радикализују приступ спољно-политичкој орјентацији Србије. Та радикализација, која се своди да Србија неће дуго моћи да „седи на две столице“ и да ће морати да спољну политику усклади са Бриселом, још увек није „сишла“ у потенцијално бирачко тело.

Следствено томе, уколико поредимо подршку ЕУ и НАТО, са подршком савезу с Русијом, у перспективи можемо очекивати да ће догађаји који добијају на убрзању на међународној сцени, дефинитивно променити и однос српског мњења према геополитичкој позицији Србије.

Свакако треба имати у виду, да је западна хемисфера одлучила да пооштри „преламање“ (про)српске јавности традиционално окренутој Русији што се може и закључити на основу тек неколико последњих „дешавања“ на простору бивших југословенских република: Куманово, терористички напад у Зворнику, претње терором у Бару (Црна Гора).[iii] Није на одмет поменути, јер је добар део јавности остао ускраћен за потпуну информацију о дешавањима у Бару, да је у овој црногорској општини крајем априла (29. 04) био постављен билборд захвалности Русији испред општинске зграде поводом дана Велике победе на коме је писало „9. мај-Дан победе. Хвала Вам што постојимо“[iv]. Само неколико дана касније (3. мај), стигла је претња наводног припадника исламске државе из Бара, да „ће Исламска држава доћи и да неће имати милости“.[v]

Поменути инциденти имају, дакле, заједнички именитељ: наклоност према Русији. Али, треба и подсетити да свако брутално преламање српске кичме са собом носи и радикализацију става у Срба. Та радикализација у овом смислу може само да покаже још већи степен подршке Русији и коначни заокрет у односу на Брисел. Јер, кад се Срби нису одрицали Русије у ери Јељцина, добро схватајући разлику између званичне политике и става братског народа. Да ли може да се претпостави какав би однос Србије према данашњој (Путиновој) Руској Федерацији био у случају поновног паљења Балкана у периоду када су Срби опљачкани, па тако и осиромашени. Речју, бачени на колена и неправедно осуђени на историјски шкарт. Било би врло занимљиво, тада, статистички показати право стање нације која само чека свој час, да преокрене курс према добропознатим координатама. Свесна да не може сама. И, одлучна у избору на којој се страни, после свега проживљеног, налазе њени искрени пријатељи.

——————————————————————————–

[i] Истраживање НСПМ, детаљније на: http://www.nspm.rs/istrazivanja-javnog-mnjenja/srbija-april-2015-istrazivanje-javnog-mnjenja.html[ii] исто[iii] http://rs.sputniknews.com/vesti/20150503/1656762.html[iv] http://www.blic.rs/Vesti/Politika/555053/U-Baru-bilbord-zahvalnosti-Rusiji[v] http://rs.sputniknews.com/vesti/20150503/1656762.html

Марина Рагуш, Фонд стратешке културе