Народ Србије на добошу

Београд – Пре десетак дана извршитељ Милан Јовичић из Шапца претучен је у Мачванском Метковићу када је ишао да попише имовину због дуга од 300.000 динара, који је утврђен судском пресудом. То је сума коју пољопривредник дугује земљорадничкој задрузи. Позвао је полицијску станицу у Богатићу, која му је дала патролу од три полицајца. Домаћин има сина од 25 година, који је крупан младић с криминалним досијеом.

Извршитељ је пописивао и сликао свиње, а син дужника га је позвао да прескочи једну ограду да би фотографисао још две свиње. Док је извршитељ држао фото-апарат, младић га је из све снаге ударио металном штанглом. Ударцем му је сломио руку. Младић га је оборио и жестоко умлатио. Извршитељ је у болници. Тужиће младића, дужниковог сина, за покушај убиства, а за то је прописана казна од осам година затвора.

У Паси Пољани, селу поред Ниша, продата кућа је породице Панајотов због дуга за струју од 750.000 динара. „Електродистрибуција” је с дужником склапала споразуме о репрограму дуга, али ништа није исплаћено. Тако се десио случај самохраног оца који је остао без куће, која је процењена на три милиона динара, а продата за 900.000 динара. Цело село је телима бранило кућу јер скоро цело село такође дугује за струју. Сада комшије скупљају паре да овој породици откупе кућу и врате је под кров. Награда за извршитеља у овом случају, према правилнику о тарифи, износи 46.200 динара, без ПДВ-а.

Дуг је лош друг, али кад кућа оде на добош онда цело село устане да брани дужника. Мало ко пита зашто човек није плаћао струју. Јер, кад је неко избачен на улицу, па још с децом, па још и без посла, онда су криви извршитељи.

Они су „јачи и бескрупулознији” – баш тако пише у образложењу нацрта новог закона о извршењу и обезбеђењу – да нема правне сигурности и да влада закон јачег и бескрупулознијег.

Држава је увела извршитеље као нову правосудну професију. Они су прво називани приватним извршитељима, грађани су их одмах назвали „утеривачима дугова”, а онда се министар правде лично заложио да се они назову „јавни извршитељи”, јер имају јавна овлашћења која им је поверила држава и имају статус службених лица.

Ако се судске пресуде не изврше – џаба сте судили, господо судије. Зато Србија има много предмета у Стразбуру и зато су уведени извршитељи, као пословни људи с јавним овлашћењима. Чекало их је два милиона неизвршених судских пресуда за неплаћене рачуне, и то само у Београду. Мало-помало, узели су дугове у своје руке, одлазили код дужника, пописивали имовину, договарали се с њима о исплати дугова у ратама, стављали им административне забране на плате и пензије, и – постигнути су резултати.

Председница Коморе извршитеља Александра Трешњев изјавила је у децембру прошле године за „Политику” да су грађани коначно постали свесни својих дугова и да се полако успоставља финансијска дисциплина, што ће се позитивно одразити и на пословање јавних комуналних предузећа.

Да се нешто закувало против извршитеља говори и податак да су две извршитељке напустиле комисију за доношење новог закона, чији је председник Зоран Балиновац, саветник министра правде. Да се нешто закувало и међу самим извршитељима говоре и они сами. Кажу да неки од њих намештају лицитације за станове који одлазе на добош. Обавесте све заинтересоване да је јавна лицитација отказана, а онда се она одржи тако да буде присутан само један купац који дође до стана по некој смешној цени.

Иако је то јавна тајна, ниједан од таквих још није позван на одговорност. Покренута су само четири дисциплинска поступка против извршитеља, а двојица од њих су кажњена. Пре неки дан објављена је вест да је извршитељ Марко Марјановић кажњен забраном обављања делатности у трајању од три месеца, а извршитељу Ивану Младеновићу изречена је новчана казна од 300.000 динара.

Шта су били њихови греси? Сазнајемо да су кажњени због тога што су били у радном односу, и то један у Агенцији за привредне регистре, а други у Агенцији за приватизацију, што је неспојиво с обављањем професије извршитеља.

Извршитељ не сме да се бави ниједним другим послом. Његов посао јесте бизнис, на великом тржишту дугова у Србији. Извршитељи од своје зараде плаћају порез држави и не троше новац из државног буџета. Многи од њих у својим канцеларијама имају више запослених, поседују и теренска возила, па и магацинске просторе за смештај покретних ствари одузетих од дужника. Неки закупљују огласни простор на сајту www.dobos.rs где објављују аукције станова, кућа, возила, локала, беле и остале технике.

Постојала је идеја да се све аукције дужничке имовине објављују на сајту Коморе извршитеља, како би све било такорећи транспарентно. Међутим, многи се нису сложили с таквом идејом. Комора нема евиденцију колико су јавни то јест приватни извршитељи до сада продали имовине дужних грађана.

———————————-

Нови закон ускоро пред посланицима

Нацрт новог Закона о извршењу и обезбеђењу ушао је у јавну расправу 1. априла, а расправа ће бити завршена 30. јуна. После тога Влада утврђује предлог закона и шаље га у скупштинску процедуру. Може се очекивати да нови закон врло брзо буде усвојен. Има укупно 512 чланова, знатно више него важећи закон са 363 члана. Предвиђа право жалбе и приговора на сваку одлуку и радњу извршитеља.

„Одржане су јавне расправе у Нишу, Крагујевцу и Новом Саду, а ускоро ће бити и расправа у Београду. Увек је присутно око 40 судија на јавним расправама и сви су против решења у нацрту закона, које успоравају поступак. Међутим, Зоран Балиновац не жели да саслуша ниједан аргумент. Извршитељи и судије сматрају да ће право жалбе на извршне пресуде блокирати рад судова и поново учинити извршни поступак потпуно неефикасним“, каже извршитељ Мирјана Димитријевић.

У понедељак ће се о нацрту закона разговарати у Привредној комори Србије, а крајем јуна и у Врховном касационом суду.

———————————-

Не плаћаш алиментацију – изгубиш аутомобил

„Код једног извршитеља дошла је жена којој бивши муж није плаћао досуђену алиментацију од 15.000 месечно, и то од јануара 2012. године. То је већ дуг од пет хиљада евра. Ангажовала је извршитеља, који је дужнику одузео ауто, продао га и тако је алиментација наплаћена. Не може дужник да вози ауто а да не плаћа издржавање за дете. То је та финансијска дисциплина грађана о којој причамо“, каже Иван Милошевић, портпарол Коморе извршитеља.

———————————-

Монопол на дугове

Неки извршитељи су заузимали и монополске положаје на дужничком бојишту. Тако је, на пример, један извршитељ узео све предмете повериоца „Електродистрибуције”. Прича се да је та извршитељка добила аванс од 750.000 евра да наплати све дугове за неплаћену струју.

У Новом Саду је забележен сличан случај – да је један извршитељ добио чак 17.000 предмета од фирме „Информатика” (исто што и „Инфостан” у Београду).

Због оваквих случајева Министарство правде је у децембру прошле године, по хитном поступку, променило један члан Закона о извршењу и обезбеђењу, којим је уведена равномерна расподела предмета. Комунална предузећа су обавезана да се за наплату дугова обрате Комори извршитеља, која ће расподелити предмете, а не појединим извршитељима.

Александра Петровић, Политика