Народ у блокади, мафија ради: Како је опљачкана “Универзал банка” давањем мултимилионских кредита без покрића

Више од 150 милиона евра на име кредита исплаћено је несолвентним предузећима преко “Универзал банке”. Република Србија је од тога изгубила 42 милиона евра, које су, као депоненти, држала предузећа и агенције у власништву државе. На терету државе су и сви изгубљени улози, који ће бити надокнађени грађанима, што је око 70 милиона евра. Тако ће грађани, порески обвезници, да плате још једну “демократску пљачку”.

Дана 3. фебруара 2014. године, Народна банка Србије је донела решење којим се Универзал банка, под административним управљањем, ставља у стечај. Тада је брисан и Драган Томић, председник Извршног одбора, као и Невена Белић и Драгољуб Перишић, као остали заступници. До тада су Управни одбор банке чинили: Будимир Јовковић, председник, Небојша Дивљан, Владимир Живановић, Миленко Џелетовић и Слободан Унковић.

Магазин Таблоид је од Агенције за осигурање депозита прибавио веродостојне исправе о двадесет највећих поверилаца ове банке који су, по свој прилици, изгубили у целини своје орочене и неорочене депозите, као и о двадесет највећих дужника.Такође, прибавио смо из Централног регистра хартија од вредности списак десет највећих акционара ове банке, који су у целости изгубили капитал садржан у акцијама те банке.

Народна банка Србије одузела је Универзал банци дозволу за рад 26. октобра 2013. године, и истовремено именовала Агенцију за осигурање депозита за стечајног управника. Данас ту функцију обавља Жељко Ивановић, повереник Агенције.

Према годишњем обрачуну за 2013. годину банка је имала 362 запослена лица, и исказала кумулирани губитак у пословању у износу од 15,5 милијарди динара, или више од 135 милиона евра. Само у тој години губитак је износио 12,6 милијарди динара. Тиме је изгубљен целокупан капитал банке од 3,56 милијарди динара, и исказан губитак већи од капитала 12 милијарди динара. Дакле, акционари су у целини изгубили свој акцијски капитал, а депонетни – орочених и депозита по виђењу, који су своја текућа средства држали на рачунима код ове банке, по свој прилици остаће без тих финансијских средстава, па ће у билансима за 2013. и 2014. години морати да отпишу скоро целокупна средства, или, пак, да резервишу део тих средстава. Како држава Србија гарантује грађанима који имају девизну и динарску штедњу у свакој банци до 50.000 евра по једном лицу, грађани неће изгубити своја средства, која им је проћердало руководство ове банке, али ће та средства изгубити Република Србија и сви њени порески обвезници.

Привредна друштва која нису била обазрива, нити су имала правовремене информације о слому ове банке, практично се може рећи да су изгубила целокупна новчана средства која су држала на рачунима у овој банци. Или бар претежан њихов део. Али, и уколико добију неки минимални проценат из стечајне масе, добиће га тек за три до пет година, колико ће трајати стечајни поступак у овој банци.

Како је Универзал банка капом и шаком давала кредите несолвентним клијентима, често без икаквог капитала, показује анализирани преглед 20 највећих дужника ове банке…

Паре добијали само подобни

Лука Београд АД је прва на листи дужника Универзал банке са дуговањем у износу од 750,6 милиона динара. Лука има блокиран текући рачун за износ од 982 милиона динара (више од 8,5) непрекидно дуже од 443 дана. Само у 2013. години са 211 запослених Лука је на приходу од 966 милиона динара исказала нето губитак у пословању од 770,8 милиона динара. Лука ангажује пословна средства у износу од 11,4 милијарде динара и сопственим капиталом покрива та средства са 36 одсто, док туђим средствима финансира укупно ангажовану пословну имовину са разликом од 64 одсто. Стечајни управник Универзал банке неће имати већих потешкоћа да у наредне две године наплати ово потраживање. Власник 93,65 одсто акција у Луци Београд је инострана фирма Wорлдфин, док разлику од 6,35 одсто поседује 876 малих акционара. Законски заступник Луке Београд био је Милан Беко, у својству извршног директора, док су чланову Одбора директора: Иво Раслапчевић, председник и Вељко Вукота.

Банка Поштанска штедионица АД је друга на листи дужника и неће бити проблем стечајном управнику Универзал банке да у разумном року наплати потраживање у износу од 579,7 милиона динара. То што је Поштанска штедионица истовремено и депонент у Универзал банци за 502,1 милион динара, по Закону о стечају, не може се пребијати, већ то потраживање у целини улази у стечајну масу и намириће се у проценту успешности наплате потраживања Универзал банке, а какви су дужници, тешко да ће то износити и половину потраживања. Четири су акционара Банке Поштанска штедионица: ЈП Пошта Србије 49,58 одсто, Република Србија 47,85, ПИО Фонд 2,50 и Фонд за развој 0,07 одсто.

Фабрика мазива – ФАМ АД у реструктуирању са 218 запослених у 2013. години остварила је укупан приход од 1,8 милијарди динара, уз исказани нето губитак у пословању те године у износу од, чак, 725 милиона динара, или 40,3 одсто оствареног прихода. Сопственим капиталом ФАМ покрива 31 одсто укупно ангажованих пословних средстава, док туђим средствима финансира 69 одсто укупно ангажованих пословних средстава.

ФАМ није имао блокиран текући рачун у последње три године, па ће стечајни управник у наредних годину дана успети да наплати потраживање Универзал банке од 538,6 милиона динара.

Интер-коп је трећи дужник на ранг листи Универзал банке са дугом од 538,6 милиона динара, док је дуг код Привредне банке овог предузећа у реорганизацији у износу од 540,7 милиона динара. Та пропала шабачка фирма са дугом од 124 милиона евра, прогурала је унапред припремљени план реорганизације, с тим да дугове врати банкама за десет и петнаест година, а кооперантима и добављачима за осам, уз две године грејс периода. Интер-коп је исказао кумулиране губитке у износу од 6,8 милијарди динара, а само у 2013. години 756 милиона динара и број запослених свео на 130 радника, па је тако у тој години отпустио 750 запослених.

Ветеринарски завод из Земуна у власништву је четири акционара: Зекстра Гроуп доо 92,95 одсто, Акцијског фонда 2,83. Раиффеисен банке АД 0,94 и самог Ветеринарског завода 0,52 одсто. Са 153 запослена у 2013.години на укупном приходу од 241 милион динара Ветеринарски завод исказао је нето губитак од 615 милиона динара, или 2,5 пута већи губитак од оствареног прихода. Приходи Завода су у наглом паду, тако је претходне 2012. остварен приход био 744 милиона динара са 174 запослена, а у 2011. милијарду и 344 милиона динара са истим бројем запослених.

Кумулирани губици достигли су милијарду и 172 милиона динара, па је преостали капитал, након покрића губитака,само 250,6 милиона динара и са тим Ветеринарски завод покрива само 6,4 одсто укупно ангажованих пословних средстава од 3,9 милијарди динара, па ће наплата потраживања Универзал банке у износу од 441 милион динара бити отежана, те постоји реална шанса да Завод оде у стечај, мада ће у стечајном поступку бити потребан велики напор да се избегне банкрот, јер су дугорочни кредити Завода чак 996 милиона динара, а краткорочни две милијарде и 687 милиона динара у консолидованом билансу овог привредног субјекта.

Еуролукспетрол – ЕЛП доо са капиталом у износу од милијарду и 490 милиона динара, од чега неновчани 1,15 милијарди динара, у власништву је Еуро пен гроуп у стечају. У 2013.години није било запослених, као ни у претходне две године, а остварен пословни приход је само 92,8 милиона динара, уз исказани губитак у пословању те године од 287 милиона динара. Кумулирани губици у пословању су достигли четри милијарде и 935 милиона динара, па је ово привредно друштво остало без капитала, и има губитак већи од капитала три милијарде и 325 милиона динара.

Укупна пословна имовина друштва је милијарду и 857 милиона динара, док су обавезе друштва пет милијарде и 183 милиона динара. Стечајни управник Универзал банке нема никаквих изгледа да потраживање банке од 430 милиона наплати, уколико банка нема неку квалитетну хипотеку првог реда. Оснивач овог дужника Универзал банке већ четири године нема ниједног запосленог, а друштво је у стечају од 17. децембра 2010. а НБС не исказује за привредне субјекте у стечају укупан износ блокаде текућег рачуна.

Како наплатити предузећу у блокади?

Предузеће Магма пром доо из Шапца регистрована је 26.11.2010. са капиталом од 54.632 динара у власништву Сање Теодоровић. Друштво је регистровано за услужне делатности у вези са истраживањем и експлоатацијом осталих руда и сада запошљава 50 радника. На промету од 653 милиона динара исказана је нето добит у прошлој години од 73,2 милиона динара. Оно што забрињава је да је само та нето добит капитал друштва, а да је ангажована укупна вредност пословне имовине 3,1 милијарду динара. Произлази да је коефицијент обрта укупне имовине само 0,21!

Међутим, краткорочни финансијски пласмани овог привредног друштва на крају прошле године досигли су, чак, 1,34 милијарде динара, а потраживања 998 милиона динара, па произлази да се друштво бави финансијским трансакцијама у нечије име и да ради за нечији рачун, то је јасно из формираних финансијских обавеза (читај: узетих кредита) 1,56 милијарди динара и поред тога још неисплаћених обавеза из пословања од 1,4 милијарде динара. Само по основу ове две обавезе друштво је задужено скоро три милијарде динара. Тешко ће стечајни управник Универзал банке наплатити 424 милиона динара, јер су дугови ове презадужене фирме 7,5 пута већи од обавеза према Универзал банци. То потврђује блокада текућег рачуне Магма пром-а од 822 милиона динара која непрекидно траје 146 дана.

БТД Инвест доо из Београда, основао је Зоран Дивац са 137.245,20 динара оснивачког капитала 02.02.2004. године. Овај велики дужник Универзал банке дугује 420 милиона динара, а запошљава само три лица И на промету оствареном у 2013. Години од 300 милиона динара исказан је губитак у пословању те године у износу од 232 милиона динара. Ово привредно друштво изгубило је целокупан капитал и са сто одсто туђих средстава финансира имовину књиговодствено исказану са 2,4 милијарди динара, или око 21 милион евра. Друштво је блокирано милијарду и 905 милиона динара, непрекидно дуже од 267 дана. Ако банка нема неку ваљану хипотеку првог реда никако се не може наплатити од овог произвођача осталих предмета.

Аластар Дистрибуцион доо из Београда је привредно друштво за трговину на велико фармацеутским производима, регистровано у АПР-у 31.10.2007. године. Капитал унет 23.06.2011.године као неновчани представља противвредност 50 милиона динара. Друштво је у сто одсто власништва Прологистиц РПЦ, доо из Земуна. Законски заступник друштва је Александар Ђокић. Са 84 запослена у 2013.години остварен је пословни приход у износу од 5,6 милијарди динара, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од милијарду и 433 милиона динара. Услед тога, друштво је остало без сопственог капитала па пословну имовину од скоро осам милијарди динара у целини финансира туђим средствима, а то је око 74 милиона евра. На 100 одсто улога забележено је заложно право првог реда 24.04.2013.године. Друштво има блокиран текући рачун 3,16 милијарди динара непрекидно дуже од 267 дана.

ПроЛогистиц РПЦ доо из Земуна, регистрован за друмски превоз терета,чији је законски заступник Марко Буњевац, основан је 24.02.2003. године од кипарске фирме Хеxсим Лимитед. И ово привредно друштво остало је без сопственог капитала, па има обавезе од пет милијарди И 532 милиона динара, или више од 48 милиона евра.

Југохемија АД из Београда у власништву је Делта Стар, доо 77,08% на ком улогу постоји залога првог реда, затим је власник Проxим Инвест доо са 2,85%, Мирамар доо 1,35 и Монпхреy Лтд са 1,07% и 995 малих акционара, од којих највећи са 0,71 одсто. Југохемија је основана 01.09.1952.године. Данас је законски заступник Нико Мишина, а у Одбор директора је и Божидар Шупић.

У овој трговини на велико фармацеутским производима акцијски капитал је 9.884.420 евра. У 2013.години са 99 запослених остварен је укупан пословни приход од 721 милион динара, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 593 милиона динара. Ово привредно друштво ангажује пословна средства нешто већа од четири милијарде динара, а сопственим капиталом финансира та средства са нешто више од 24 одсто, док туђим средствима финансира разлику од 76 одсто. Ово акционарско друштво има блокаду текућег рачуна од 820 милиона динара непрекидно дуже од 436 дана и стечајном управнику Универзал банке, биће потребно две и више година да принудно наплати потраживање банке у износу од 395 милиона динара.

Котекс доо из Сурчина, дужник је Универзал банке 392,5 милиона динара, а има блокиран текући рачун, чак, три милијарде и 561 милион динара, непрекидно дуже од 265 дана. Ово друштво основао је Интеркомерц АД из Београда, са 99,31 одсто са капиталом од 64 милиона динара и унетим капиталом од 9,3 милијарде динара (08.01.2014).

Законски заступник друштва је Љубинко Петровић. Са 242 запослена у 2013. години Котекс је остварио 2,87 милијарди динара укупног прихода, уз исказивање нето губитка у тој години, у износу од 3,59 милијарди динара. Друштво ангажује 14,3 милијарде укупних пословних средстава, а преосталим капиталом, након покрића исказаних губитака, покрива 61 одсто укупно ангажованих пословних средстава. Са тако великом блокадом текућег рачуна тешко ће стечајни управник Универзал банке наплатити потраживање банке у износу од 392 милиона динара.

Предузеће Тоза Марковић АД из Кикинде има седам значајних акционара, и то: ИТХ, доо, Београд (24,29%), Житопродукт, доо, Земун (14,47%), само акционарско друштво Тоза Марковић (9,99%), ПИО Фонд (9,94%), Светски цреп, доо (9,10%), Абердеен Селецт Интернатионал (8,77%), Акцијски фонд (6,69%). Рачун овог акционарског друштва био је непрекидно блокиран 400 дана од 13. марта 2013. године до 17. априла о.г.

Ово акционарско друштво има 821 запосленог и у 2013. Години остварило је милијарду и 65 милиона динара укупног прихода, уз исказивање губитка у пословању те године од, чак, милијарду и два милиона динара. АД Тоза Марковић, услед исказивања губитка у пословању и претходне године од 784 милиона динара, изгубило је целокупан пословни капитал, а књиговодственој вредности укупне пословне имовине од три милијарде и 333 милиона динара, има обавезе четири милијарде и 186 милиона динара, те ће врло тешко моћи да сервисира толико настале обавезе, па се без уласка у стечај не може наплати дуг према Универзал банци од 380 милиона динара.

ИТМ Гроуп, доо, Београд у власништву је Дагенам Траде Лимитед са Кипра, уз капитал уплаћен 2004. године у износу од 53,7 милиона динара и још 8,7 милиона динара уплаћен 15.04.2009. године. У 2013. години са 167 запослених остварен је приход од 4,1 милијарду динара, уз исказивање губитка у пословању те године у износу од 722 милиона динара. Сопственим средствима друштво финансира само 16,5 одсто укупно ангажоване имовине. Са другим зависним друштвима, као што је Апатинска хладњача, имт Ранг доо Ниш, Логистика доо Београд и друга, укључиво и матично друштво, запослено је 866 радника, а укупан приход износи 8,7 милијарди динара, уз губитак мањи од 800 милиона динара. Дана 13.12.2013. године покренут је претходни стечајни поступак, а за стечајног управника именован Зоран Ћулибрк.

Стечајни управник Универзал банке, у року од годину дана успеће да наплати 371 милион динара дуговања ИМТ Групе банци.

Хоће ли бити пребијене паре “у пребијеном износу”?

Интеркомерц АД из Београда, у власништву је пет посебних привредних друштава основаних на бази акција Интеркомерца, са 90,63 одсто, док су зависна друштва Мегалит-Шумник, Котекс, Сурчин и Мегалит власници 6,77 одсто акција АД Интеркомерц, а 30 малих акционара поседују разлику од 2,60 одсто. Законски заступник друштва је Горан Перчевић.

Интеркомерц АД је са 175 запослених у 2013. години остварио 27 милијарди динара укупног прихода, уз исказани губитак у пословању од 2,76 милијарди динара. Како Интеркомерц АД ангажује укупно 29,7 милијарди динара пословних средстава, а поседује сопствени капитал, након покрића исказаних губитака, од 6,85 милијарди динара, или само 23 одсто, то са обавезама од 22,8 милијарди динара друштво не може у данашњим условима позитивно пословати.

Поготову што са зависним друштвима има обавезе, укључиво и матично друштво, од 25,8 милијарди динара, или више од 225 милиона евра. Из тих разлога је текући рачун матичног друштва блокиран 7,8 милијарди динара непрекидно дуже од 247 дана. Врло тешко ће се наплатити потраживање Универзал банке у стечају од овог дужника у износу од 368 милиона динара, јер је Интеркомерц АД поднео унапред припремљени план реорганизације, који је у Привредном суду у Београду на разматрању у Одбору поверилаца.

Компанија Слобода ад, из Чачка у власништву је Републике Србије 48,72%, Фонда за развој 11,37%, док разлику од 39,91 одсто чини неприватизован друштвени капитал. Предузеће је непрекидно блокирано 1007 дана за износ 94,5 милиона динара. У 2013. години са 1.456 запослених исказан је укупан пословни приход 4,8 милијарди динара, са нето добитком од 47 милиона динара. Сопственим средствима предузеће покрива више од 50 одсто укупно ангажованих пословних средстава. Наплата потраживања Универзал банке од 367 милиона динара није ненаплатива, поготову што је у стечајном маси Универзал банке остало 327 милиона динара предузећа “Слобода” из Чачка.

Концерн Фармаком М.Б. Ретиал Гроуп доо из Шапца, дугује Универзал банци 337 милиона динара, али је банка из стечајне масе у обавези према овом зависном друштву Концерна Мирослава Богићевића из Шапца 470 милиона динара.

Ово зависно друштво непрекидно има блокиран текући рачун 133 дана за износ од 796 милиона динара. Делатност овог друштва унутар Концерна је трговина, у неспецијализованим продавницама, претежно храном пићем и дуваном. У 2013. години са 110 запослених остварен је укупан приход од 5,45 милијарди динара, уз исказану нето добит од 137 милиона динара. Концерн Фармаком налази се у поступку понуде унапред припремљеног плана реорганизације, а укупне обавезе овог Концерта су, чак, 552 милиона евра, тако да овај Концерн М. Богићевића, није у проблем, већ су у великим проблемима банке које су му дале милионске кредите И држава Србија, која му је продала на аукцијама три рудника и једну топионицу, а Концерн се задужио без адекватних улагања у модернизацију рудника И топионице, па и млекаре у Шапцу, фабрике акумулатора у Сомбору, две ливнице у Пожеги и Гучи и ПИК-у Дебрицин.

Делта Спорт доо, из Београда, у власништву је 23,71% Хемсладе Традинг Лимитед, са Кипра, 52,58 % Делта Инвестмент доо из Новог Београда 23,71% Даурума Холдингс Лимитед, са Кипра. Ова трговина текстилом и обућом имала је у 2013. години 348 запослених што је мање за 252 запослена у односу пре две године, а у тој години остварила је 6,6 милијарди динара укупних прихода, уз исказивање губитка у пословању од 695 милиона динара. Ово трговачко друштво сопственим капиталом покрива више од 40 одсто укупно ангажованих пословних средстава, Стечајни управник Универзал банке неће имати већих тешкоћа да наплати потраживање од 317 милиона динара.

Предузеће Центар-Узелац доо, из Земуна, основао је Бранко Узелац још 12. 09. 2000. године са капиталом од 168.410 динара и унетим капиталом 02.11.2012. године од 495 милиона динара. Овај дужник 302,6 милиона динара у 2013. години, као и у претходне три године нема ниједног запосленог, а у 2013. години остварио је 1,5 милиона динара прихода, уз исказивање губитка у пословању те године од 19 хиљада динара. Дужник Центар-Узелац има непрекидно блокиран текући рачун дуже од 815 дана за износ већи од 415 милиона динара. Уколико Универзал банка није ставила хипотеку првог реда на један од објеката дужника наплата се врло тешко може извршити.

Предузеће Милан Благојевић Наменска АД из Лучана је акционарско друштво 80,20 одсто у власништву Републике Србије, 18,82% је у власништву Фонда за развој и 0,98 одсто Инвестбанке у стечају. Ова наменска индустрија чија је основна делатност производња експлозива, има непрекидно блокиран текући рачун 1097 дана за износ 23,6 милиона динара. У 2013. Години на 2,76 милијарди динара укупних пословних прихода исказана је нето добит 10,7 милиона динара. Друштво скоро са половином сопственог капитала покрива укупно ангажовану вредност пословних средстава. Наплата дуга према банци у износу од 300 милиона динара, биће отежана, али не и ненаплатива.

Предузеће Инвеј АД из Земуна, у власништву је Срђана Средојевића са капиталом од 203 милиона динара. Ово акционарско друштво је у 2013. години по први пут забележило губитак у пословању од 1,94 милијарде динара на оствареном промету од седам милијарди динара.

У овом и другим подређеним друштвима са 1.716 запослених на промету од 12,2 милијарде динара исказан је у 2013. години губитак у пословању од 1,7 милијарди динара, у пребијеном износу. За стечајног управника Универзал банке наплата потраживања од 286 милиона динара неће бити проблем.

Једанаест дужника имају блокиране текуће рачуне

Од ових 20 највећих дужника немају блокиране рачуне само пет привредних друштава (Банка Поштанска штедионица , Фабрика мазива Крушевац, ИТМ Гроуп, Делта Спорт и Инвеј), док је Интеркоп доо из Мишара био у блокади 653 дана непрекидно. Предузеће Тоза Марковић АД из Кикинде, била у непрекидној блокади 400 дана, а Ветеринарски завод, Земун 637 дана непрекидно. Еуролукспетрол у стечају је, па НБС не приказује износе блокаде фирми у стечају, а Интер-коп је успео да му програм реорганизације прихвате повериоци, па његови дугови од 124 милиона евра се не приказују у блокади.

Свих осталих 11 дужника банке имају блокиране рачуне у укупном износу од18,4 милијарде динара или 160 милиона евра и то је доказ да од великих дужника банка не може наплатити само трећину свог потраживања, а вероватно ништа боља ситуација није ни код средњих и мањих дужника. Приказујемо износе блокаде, редоследом величине дуга према банци:

Назив износ блокаде бр.дана

Лука Београд, АД 982.614.594 443

Магма пром, Шабац 822.142.326 146

БТД Инвест, Београд 1.905.159.951 267

Алстар Дистрибуцион 1.163.528.768 267

Југохемија, АД, Бгд 820.388.241 436

Котекс, доо, Сурчин 3.561.518.757 265

Интеркомерц, АД 7.807.817.955 247

Слобода Компанија 94.475.602 1007

Концерн Фармакоп 796.070.202 133

Центар-Узелац, Земун 415.790.065 815

М.Благојевић-Наменска 23.676.448 1097

Укупна блокада 18.393.182.909

Акционари су изгубили скоро 30 милион евра

(Ко су највећи акционари банке који су изгубили цео акцијски капитал)

Банка је имала 1.567 акционара, од чега првих 15 имају 61,61 одсто укупне вредности акцијског капитала. Укупан капитал Универзал банке, АД садржан је у 567.481 акција, чија је номинална вредност у Централном регистру хартија од вредности 6.000 динара по акцији и то износи 3,4 милијарде динара, или нешто мање од 30 милиона евра. Првих осам акционара имају око пет одсто капитала банке и то: Дивљан Небојша, Намброцк Парк Традинг Лтд, Атлас Монт-Подгорица, Глобинг доо, Блумарк Инвестментс, Алфаплам-АД, Басеми-Шабац и Концерн Фармаком М.Б, затим следе: Бронзелине Холдингс Лимитед (4,46%), Бјелановић Владимир (4,41%), Мариборзал Инг, доо, Београд (4,38%), АИК Банка, АД, Ниш (4,22%), Беохемија, доо, Београд (4,20%), УНИ Глобал, доо(3,04%) и Глобосино, доо (2,05%).

Депонети који су изгубили своја новчана средства у банци

За пропаст Универзал банке знало се знатно раније него што је Народна банка Србије и званично одузела дозволу за рад тој банци, па су неки коминтенти благовремено преусмерили своја средства у друге банке, или су извршили друга плаћања, али, и поред тога, 20 највећих депонената у Универзал банци су имали осам милијарди и 48 милиона динара, или више од 72 милиона евра, што у односу на укупна потраживања, укључујући и средње и мале депонетне чини скоро половину новчаних средстава. Ових 20 највећих депонената који су држали новчана средства у Универзал банци могу се сврстати у три групе, и то: 12 депонената чији је власник Република који су имали више од 4,9 милијарде динара, пет депонената у стечају који су имали 2,2 милијарде динара, три оста депонента (Фармаком, Астатине Холдингс-Кипар и Мера Инвест Београд), 12 депонената чији је власник Република који су имали више од 4,9 милијарди динара

1/ Компанија Дунав осигурање 1.349.147.939

2/ Југоимпорт СДПР 619.436.141

3/ ЈП Завод за уџбенике 563.534.308

4/ Банка Поштанска штедионица, АД 502.135.000

5/ Застава оружје, АД, Крагујевац 357.093.807

6/ Слобода Компанија, АД, Чачак 327.537.740

7/ Електродистрибуција, доо, Краљево 237.717.318

8/ Агенција за финансирање извоза 235.869.014

9/ Градска управа Београда 200.305.556

10/ ЈП Пошта Србије 169.552.150

11/ Електродистрибуција, доо, Београд 168.669.547

12/ Београдска пословна школа 150.000.000

Свега ових 11 комитената 4.880.998.540

Ови комитенти су у целини са државним капиталом, или, пак са претежним државним капиталом И о губитку скоро у целини ових 45 милиона евра капитала пада на терет Републике Србије

Пет депонената у стечају који су имали 2,2 милијарде динара

1/ Београдска банка, АД у стечају 795.334.694

2/ Беобанка, АД у стечају 542.923.556

3/ ПЗП Крагујевац, у стечају 535.851.483

4/ Компан. Инеx-Интереxпорт,у стечају 196.889.895

5/ Интер-Мост, АД у стечају, Београд 186.827.596

Свега комитенти у стечају 2.257.827.224

Три остала депонента 910 милиона динара:

1/ Фармаком, доо, Шабац 469.861.866

2/ Астатине Холдингс-Кипар 235.869.014

3/ Мера Инвест, Београд 204.906.721

Свега ова три коминтента 910.637.601

А 1.

Узимао је колико је ко хтео

Поука из претрпљених губитака Републике Србије, као суверене земље, али и губитака пореских обвезника, привредних субјеката, акционара банке (посебно правих улагача у акције који имају папире од вредности преко кастоди-рачуна банака), је огромна. Само увид у износе блокаде текућих рачуна ових 11 највећих коминтената, па и у крајњу судбину потраживања од Ветеринарског завода, Фармакома и Интеркопа, сведочи о неодговорном додељивању кредита без правне основе.

С правом се очекује да ће Скупштина Републике Србије формирати парламентарни одбор да утврди како је и чијом одговорношћу настао овај удар на финансијски систем Републике.

А 2.

Ко ће коме да објашњава, где су паре?

Шта за стечајног управника значи губитак прикупљених новчаних средстава не треба посебно образлагати, а стечајни судија, тек након тога, схвата од колике је важности била одлука код које пословне банке отворити текући рачун стечајног дужника. Како сада објаснити стечајним повериоцима где је испарио с муком прикупљен новац за бар делимичну наплату њихових потраживања? Зар се за депонента тих средстава није могла изабрати првокласна пословна банка, кад су каматне стопе ионако симболичне?

Миодраг К. Скулић, Таблоид