Услови за чување књига у НАродној Библиотеци Србије и после обнове – лоши (2): Угрожени легати Црњанског, Ракића, Чајкановића… рукописне књиге, збирке мапа и фотографија
ПОСЛЕ реконструкције, која је коштала 4,3 милиона евра, Народна библиотека Србије је постала модерно опремљена институција културе. Али само за кориснике. Већина запослених ради на компјутерима купљеним почетком овог века. Врата која раздвајају кориснички од радног дела у шали називају „временском капијом“, јер се иза њих време зауставило 1973, када је зграда сазидана и први пут опремљена.
Стање у депоима, па и онима у којима су старе и ретке књиге, још је горе. Поред вредних књига, у простору без одговарајуће техничке опреме, препуштени на милост и немилост временским приликама, налазе се и легати које су Библиотеци својим племенитим завештањем оставиле многе знамените личности.
Оставштине Милоша Црњанског, Милана Ракића, Тихомира Ђорђевића, Веселина Чајкановића и других измешане су на полицама са новим и старим књигама, ЦД и ДВД издањима, новинама. Поред кофера са гардеробом Милоша Црњанског, његовом дипломом, признањима налази се гомила новијих бројева новосадског „Дневника“…
– Немамо услова да радимо другачије – каже Дејан Ристић, в. д. управника Народне библиотеке, који је то постао по завршетку реконструкције. – Морамо сваку полицу да користимо. Када је ова зграда подигнута, купљене су полице за наредних тридесет година. У међувремену ниједна нова није унета у зграду. Не можете себе да доведете у ситуацију да више немате где да складиштите грађу, а ми сада имамо тај проблем.
И збирка фотографија, једна од најзначајнијих у региону, само је физички попакована у кутије и тек сад се ради њена суштинска обрада. Искоришћене су празне кутије од библиотечких издања и, по Ристићевим речима, то је огроман искорак.
– Све фотографије морале би бити у посебним кесицама, али и ово је боље него да стоје на отвореним полицама – каже Љубомир Бранковић, руководилац сектора за чување и приступ фондовима.
Годинама нису набављани ни ормани за картографску збирку, која је највреднија у региону. У фиокама је по стотинак карата, а по свим правилима не би требало да их буде више од двадесет. Збирку чини више од 30.000 карата, од позног средњег века до данас из целог света. Међу њима је и неколико раритета, као, на пример, Меркаторов атлас, један од најбољих икада направљених, који поседује тек неколико водећих институција у свету. Док је код њих са посебним кључем закључан у трезору, у нашој библиотеци је на обичној полици, заједно са неким књигама. У сличним условима је и микрофилмована рукописна грађа писана на српском и старословенском језику, која стицајем историјских околности није наше власништво.
– Једино није реновирана читаоница археографског одељења – објашњава мр Миланка Убипарип, из Археографског одељења. – Културолошки гледано, то је најзначајнији простор за кориснике, где се користи рукописна грађа. Овај део Библиотеке, поред запослених, користе академици и универзитетски професори из земље и иностранства.
Вредна колекција уметничких дела, њих више од 280, такође је у време реконструкције пресељена у депо. Тамо је и остала.
– То је једна од најбољих збирки српског и југословенског сликарства 20. и почетка 21. века, али је потпуно недоступна јавности – каже Ристић. – По први пут, у сарадњи са Музејом савремене уметности, радимо њихову музеолошку и конзерваторску обраду. Почетком наредне године објавићемо каталог, тако да ће публика по први пут имати потпуни увид у читаву колекцију!
Најстарије рукописне књиге, које се чувају у трезору, попут „Београдског паримејника“ из друге деценије 13. века, „Братковог минеја“, чији најстарији део потиче из четврте деценији 13. века, и „Зборника попа Драгоља“, као и изузетан руком писани кодекс Душанов законик. Ни трезор, током реконструкције, није ни пипнут!
Реконструкција НБС, почела је 2007, када је најављено да ће радови трајати девет месеци. Међутим, она се протегла на још четири године, Библиотека за то време није радила са корисницима. Током реконструкције није искоришћена прилика да се изврши ревизија књишког фонда, који је нарастао на шест милиона јединица…
Новости
