Као резултат професионално сагледаног стања и последица, као и због опуштеног понашања домаћег регулатора, Удружење „Франак“ је поднело кривичну пријаву противХрватске народне банке Државном тужилаштву због погодовања банкама у Хрватској.
У пријави се констатује да је ХНБ пропустио да спречи банке да уговарају и спроводе једностране незаконите промене каматних стопа, чиме је починио кривично делонечињења, али и кривично дело подстицања на кривично дело. Тиме ХНБ негира законе Републике Хрватске и позитивну праксу ЕУ у заштити потрошача, а све због осигурања превеликих профита пословних банака. Процена је да су банке у последњих 10 година као резултат погодности оствариле 10 милијарди куна екстра профита.
Да се Власи не досете па потегну идентичну тужбу, са истим аргументима — Народна банка Србије доноси Препоруке. Пилат мислида је опрао руке. За сваки случај, Уставни суд Србијезачуђујуће хитро доноси одлуку о неуставности колективних тужби, седам дана пре објављивања Препорука.
У суштини, Препоруке НБС помажу банкама у Србији да на кратко одгоде врхунац проблема са ненаплативим кредитима. Социјални бунт се одлаже и политичари могу и даље најављивати Годоа са стотинама милијарди инвестиција, задуживати се и непоколебљиво тумарати на путу ка ЕУ.
Процена је да је више од 260.000 грађана Хрватске блокирано за 19 милијарди куна због непоштених радњи банкара. То је можда био и разлог да крајем маја заседа Веће Хрватске бискупске конференције за живот и породицу, на којем је осуђен банкарски систем који угрожава појединца, породицу и друштво. Препозната је стварност данеетични банкари циљаним и унапред испланираним потезима преузимају главну реч над судбином појединца,породице и на крају целокупног друштва. Последице су видљиве кроз смањење рађања деце, брачне и породичне кризе, обољевања и самоубиства.
Да у Србији није ништа боља ситуација, доказује и недавно самоспаљивање Радована Живковићау сопственој кући у Ваљеву, те самоубиство Милана Стевановића из Крагујевца. Обојица су се убила због немогућности враћања дугова. Живковића jeпре тог кобног чина, такође због дугова, напустила супруга и две ћерке (Вечерње новости, 18. јун 2013).
Препоруке сличне садашњим препорукама НБС, понудила је Хрватска народна банка презадуженим грађанима још 2011. године. Само седам банкарских клијената је до краја 2011. прихватило предлог ХНБ, иако је укупан број кредита индексираних у швајцарским францима биооко 120.000.
Остали клијенти су предлагали тренутно укидање валутне клаузуле и на кредите и на депозите, те њено превођење у постојећим уговорима у „индексну клаузулу“, која се односи на кретање индекса малопродајних цена у Републици Хрватској, а што представља једину логичну везу с изворним обавезама израженим у кунама и штити куповна моћ домаћег новца, односно главнице.
Осујећен отпор Мађарске „швајцаризацији“
Мађарска влада је прва у Европи забранила валутну клаузулу и натерала банке да девизне кредите претворе у форинту, у време владе Виктора Орбана.
Приближавање Мађарске Европској Унији истовремено је било праћено смањењем бројних прихода (понајпре од царина). Затим следи повећањем спољне задужености. У периоду од 1994. године па до 2005. спољни дуг Мађарске увећан је за скоро 50 милијарди долара и износио је 76 милијарди долара на крају 2005. године. „Међународне финансијске институције загосподариле су Мађарском; стране банке освајале су све већи проценат тржишта и буџета становништва; тржиште Мађарске полако је падало у руке страних ‘инвеститора’“. (Марина Рагуш, „Орбанов експеримент“, ФСК, 18.06.2013.)
Виктор Орбан покушава да помогне презадуженом и осиромашеном становништву. За то му је потребна Централна банка која је више под утицајемњегове владе, него Базела и Брисела. Он оправдано истиче да се Мађарска мора ослободити нагомиланих кредита у страним валутама, јер они ограничавају политику течаја. Кредити у страним валутама су ствар ослабљеног и ограниченог суверенитета,јер не дозвољавају да се искористи предност поседовања сопствене валуте. Слабљење форинте одговара извозницима, али не одговара домаћинствима, приватном и државном сектору тј. свима који имају кредите у страним валутама. Тако сви постају таоци течајнеполитике док се не отарасе оваквих кредита.
Синхронизованим и уцењивачким мерама ММФ и ЕУ су натерали Мађарску, односно Орбана, да се врати старим законима који не ометају даље економско исцрпљивање ове државе. Пре свега, да врати „самосталност“ Централној банци. Уместо да се забрину, медији у Србији ликују због победе „основног постулата западне тржишне демократије“.
Нешто касније сличана ситуација се понавља у Србији. Не дозвољава се измена Закона о НБС којом би било дозвољено да се девизне резерве користе и за финансирање привреде. Препрека су жбири оних који штампаријом одрађују „неконвенционалну монетарну политику“. Медији опет ликују. Усхићен је Највећи финансиста међу тамбурашима.
Орбан се сетио да је Русија највећи економски партнер Мађарске изван граница ЕУ. Брисел није имао уцењивачки капацитет да осујети скорашње политичке контакте и добре економске резултате између Русије и Мађарске.
Србија — земља у којој банке могу шта хоће
У Србији је Удружење „Ефектива“ подигло 5. фебруара 2013. прву колективну тужбу против банака „Хипо-Алпе-Адрија“, „Пиреус“ и „ЕФГ“, у Првом основном суду у Београду. Тужба је заснована на захтеву да се исправе последице које је на кориснике кредита оставило недопустиво уговарање валутне клаузуле у швајцарским францима, као и једнострано мењање камата и каматних маржи.Реализовано је 22.000 кредита у противвредности нешто мањој од милијарду евра. Да би га склонили од очију јавности, од темељног, принципијелног и одрживог разрешења, банкари кажу да то није системски проблем.Можда и није али нису рекли на чији систем мисле.
За потребе „Ефективе“ урађен је квалитетан стручни рад – Заштита корисника финасијских услуга. Ауторка је др Дијана Марковић Бајаловић, професор Правног факултета у Источном Сарајеву и Факултета за европске правно-политичке студије у Новом Саду.
Предмет рада су два правна проблема у вези са уговорима о кредиту: проблем индексирања кредитне обавезе у страној валути и проблем уговарања променљиве каматне стопе. Додатно се разматра и питање допуштености уговарања двоструких заштитних клаузула. Заинтересованима препоручујемо да рад у целости и пажљиво ишчитају а за потребе овог чланка цитираћемо пар аргумената.
Ево због чега су предмет Препорука НБС само кредити у „швајцарцима“.
„Од 1. 1. 2008. до 1. 1. 2012. курс динара према евру ослабио за свега 30%. У истом периоду курс динара према САД долару ослабио је 55%, док је према швајцарском франку ослабио за читавих 90%. У истом периоду инфлација је износила око 35%. Овако неповољан однос задржан је и након што је швајцарска влада у августу 2011. фиксирала курс франка на 0,8 евра.“ Очигледно је да у случају кредита индексираних у еврима корисници кредита нису оштећени и мање–више враћали су оно што су и добили, јер је курс евра углавном пратио стопу инфлације. Корисници кредита у швајцарским францима враћали су и враћају, много више него што су реално добили, па се поставља обавеза њихове правне заштите.
Препоруке помињу Закон о заштити корисника финансијских услуга као гранични камен у промени односа између корисника кредита и банака. Овај Закон се представља и као крунски драгуљ Регулатора у послу заштите клијената. Самим усвајањем Закона НБС није адекватно заштитила кориснике кредита, јер није предузела мере да отклони последице противправног поступања банака у периоду пре почетка примене Закона.Препорукама се настоји закрпити тај пропуст. НБС је и пре доношења Закона о заштити корисника финансијских услуга ималаовлашћења за предузимање мера према банкама, на основу Закона о Народној банци Србије и Закона о банкама. Зашто није?
Корисници кредита ипак имају могућност да заштиту остваре путем суда. Прва пресуда против Хипо банке због швајцарских кредита донета је 19. јуна ове године у мостарском општинском суду. Суд је истакао да је банка била дужна држати се курса на дан склапања уговора о зајму, а не на дан када су пристизале обавезе плаћања рата. Просто и поштено.
„Поступање НБС у законском регулисању садржине уговора о кредиту и контроли законитости пословања банака показује да она не остварује успешно своју регулаторску функцију, јер не сагледава целовито проблем заштитних клаузула, већ га решава казуистички [од случаја до случаја] и, шта више, задоцнело.“ (стр. 9)
Представници Удружења „Ефектива“ су за Препоруке НБС рекли да су по мери банака и да су неодрживе.
Зашто је то тако?
Ако знамо да је ММФ бранилац „независности“ свих централних банака света и да му је циљ увек исти — очување стабилности финансијских система и њиховог капацитета за враћање иностраних дугова — све у овој причи долази на своје место.
НБС управља јавним дугом. Добар део тог дуга су дугови банкама. Да би ти дугови били наплативи, ту је уз НБС и ММФ, представник клуба поверилаца. Лепо рече Небојша Катић, да је важно разумети да ММФ није развојна институција и да нема обавезу да брине о просперитету и интересима Србије (и њених грађана).
Нема незнања, грешака, кашњења НБС. Постоји само надмоћ и притисак цивилизованог утеривача дугова.
Часлав КУЗМАНОВИЋ | 30.06.2013
Фонд Стратешке Културе
