НАРОДНИ музеј је девет година затворен, а по ко зна који пут питање реконструкције зграде на Тргу републике, у којој је пуних шест деценија смештен, нашло се на дневном реду чак неколико скупова. На последњем састанку Управног одбора Народног музеја, коме је присуствовала Бојана Борић Брешковић, в. д. директора донет је закључак да се крене у хитну санацију зграде. За тај посао треба да буде ангажован архитекта Владимир Лојаница (већ ради актуелни пројекат), “Машинопројект” (за израду пројектно-техничке документације) и Саобраћајни институт ЦИП (урадио пројекат изведеног стања за пројекат санације).
– Не треба одустајати од реконструкције, али у овој ситуацији морају се тражити паралени путеви – изјавила је Бојана Борић Брешковић за “Новости”.
– Народни музеј је изузетно угрожен. Новца за темељну реконструкцију нема. Има га само за санацију и адаптацију. Требало је водити рачуна да се Музеј не затвори, већ да се фазно реконструише. Циљ овог сазива Министарства културе је да се Народни музеј што пре отвори за публику.
ПОШТА У ТАКОВСКОЈ
АРХИТЕКТА Иван Ратковић, признао је на скупу у Библиотеци, да је он министру културе предложио да се Музеј усели у зграду Поште у Таковској.
Овим поводом је пре два дана одржан састанак у Министарству културе, на коме су “са једне стране стола” били министар Братислав Петковић, државни секретар Мирослав Тасић и помоћник министра Миладин Лукић, а са друге Бојана Борић и академик Бранислав Митровић, председник УО Музеја. Предмет њиховог разговора били су наредни кораци које треба предузети у вези са реконструкцијом.
– Није донет ниједан конкретан закључак, али је дошло до размене информација испричала нам је директорка Музеја.
– Ипак, разговор је био обострано користан. Министар је врло пажљиво саслушао оно што је рекао председник УО и на тај начин се упознао са ситуацијом у којој се сада налази Музеј. Са друге стране, представници Министарства културе су истакли да реконструкција Музеја превише дуго траје, а да до сада ништа конкретно није урађено и да то треба да се промени, што је тачно.
О судбини Музеја, али и одговорности архитеката који су радили пројекте, разговарала је и Асоцијација српских архитеката. На скупу у Библиотеци Београда изашли су са предлогом да се Музеј пресели у зграду СИВ, јер је то најрепрезентативнији простор који Београд има. На скупу се могло чути и да се од пројекта Милана Ракочевића одустало зато што је био прескуп, други су подсетили и да је био нефункционалан, да је архитекта изабран без конкурса, а неки су сматрали да је, пошто је добио милион евра за тај посао, морао да смисли и јефтиније решење…
Државни секретар Мирослав Тасић је, међутим, подсетио присутне да је Ракочевићев пројекат награђен и додао:
– За његову реализацију је било потребно неколико десетина милиона евра, а тог новца би било да је Мост на Ади само десет одсто јефтинији.
За сада је непознаница хоће ли неки од ових састанака утицати да се национално благо ускоро нађе пред публиком, или ће све остати у зачараном кругу изводљивих или неизводљивих пројеката, могућих и немогућих селидби експоната, “имања” или “немања” новца…
Новости
