Београд – „Са новим буџетом многима неће бити боље. Главна мана предложеног буџета што се превише новца узима од народа и улива у државу“, каже економиста Милан Ковачевић.
„Многима неће бити боље, пензионери ће рецимо мање добити у новчанике. Инфлација је већа од повећања пензија. Они који се финансирају из буџета, њима ће бити боље, 5-6 посто ће бити повећане зараде. Превише се потенцира смањење дефицита, али то директно не утиче на грађане. Највише утиче што је ово огромна прерасподела“, каже Ковачевић.
Како каже, дефицит се покрива повећањем задужења.
„Када бисмо свели на нулу, онда бисмо могли стати са задужењем. Није битно колико сте задужени, него колико то вас кошта. Могли смо мало брже то променити. Врло је важно да је пре 100 година држава узимала 10 посто, а данас је то код нас половина онога што створимо. Буџет је колосална прерасподела оног што се створи. Важно је било да гледамо да ли они који добијају из буџета, да ли може мало да уштеди да остане мало и онима који плаћају порезе“, каже Ковачевић.
„Ми стално повећавамо пореске стопе и основице“, каже Ковачевић.
„Пореска управа није добро организована, и потпуно је занемарена. Занемарена је обука кадрова, коришћење електронике на располагању“, каже Ковачевић.
Додаје да се мора поправити поверење у порез.
„Пропуштено је да се смањи број људи да они имају веће зараде, а да они укупно дају мање новца. То би било добро да је у функцији доприноса грађанима. Али није тако, наша држава има пуно институција које не доприносе довољно, а пуно троше“, каже Ковачевић.
„Порез се мора плаћати, али грађани морају и да разумеју да оно што дају да ће отићи и у добре сврхе“, каже Ковачевић.
Како каже да нема много простора на смањења пореза, али да велики терет на зараде чине доприноси.
Држава лош власник капитала
„Али ту имате једну замку. Прописано је да зараде јавног сектора неће прећи 7 посто, а сада су договорили са ММФ да оне могу бити 8 посто. А за пензије остаје 11 посто, то се не мења. Не зна се да ли ће ових пет хиљада социјалне помоћи, да ли ће то отежати њихово повећање?“, каже Ковачевић.
Ковачевић каже да је држава „крајње лош власник капитала и некретнина“.
„Не постоји професионални приступ капиталу и власништву државе. Немамо ни добро пописану имовину. Нисмо ни мрднули, а ту се много расипа новац“, каже Ковачевић.
Неки имају користи, па се то не мења, каже Ковачевић.
„Има невидљивих начина како може да се користи то што у неком предузећи имате положај. Неопходно је пописати имовину. Државни ревизор треба да процени сврсисходност имовине, да ли су трансакције требале тако да се одвијају“, каже Ковачевић.
Ковачевић додаје да се држава труди да запосли што више људи, и то пре субвенционисања где има пуно „штетних уговора“.
„Превише у буџету имам арбитрарних исплата. Не знају се критеријуми. То је на граници корупције“, каже он.
„Не сме бити први циљ запосленост. Он је важан. Али запосленост на здрав начин треба да произиђе из бољег пословања“, каже Ковачевић.
Србија се неразумно задужује
„У домаћем задужењу имамо велику збрку. Држава плаћа пет шест посто на свој дуг. Значи да грађани финансирају своју државу. Недостаје извесност. Пензионерима је привремено смањен део пензије, не зна се колико привремено. Бојим се да код нас не постоји добра веза између политике и грађана“, каже Ковачевић.
Вести
фото: В.Секулић
Ковачевић још и брани буџет, који је шизофренични премијер одредио.
Проблем код 99% економиста, што маштају о прерасподели буџета и сви мисле да би они бољи распоред направили са буџетом. Нико од економиста не мисли како покренути, производњу, продају и запослити раднике, како да радници имају добре и пристојне плате. Економисте уче како се распоређује новац, али не уче како се стиче новац, како направити производњу и како напунити буџет.
Буџет се пуни тако што се наплаћује порез од продатих производа. Буџет не зависи од висине пореза него од количине продатих производа. Што је више продатих производа то је већа наплата пореза. Ако нема продаје узалуд је и 200% ПДВ.
Да би се напунио буџет мора се најпре покренути продаја производа. Наши производи су скупи јер су велики порези и таксе на фирме, висока је цена струје и горива, а ниске плате и пензије и велики број не запослених. Потребно је смањити порезе, таксе, цену струје, горива да би цене биле нише, а постепено повећавати плате. Тако би се повећала продаја, а и са мањим порезом био би буџет пуни јер би се више производа продало. На овај начин би се повећала и производња а онда би се незапослени запошљавали и повећаао би се број потрошача,више запослених значио би и више уплата у пензиони фонд,
Али на жалост о овоме не размишљају наши економисти , а Влада шизофреничног премијера, још ради по налогу све контра. Намерно су му рекли да смањи плате и пензије а да повећа порезе, да би се повећањем цена смањила продаја и производња.