Наша храна на удару европске

Шта ће нашој земљи донети укидање царина и отварање граница за робу из Европе? Српска пољопривреда још није спремна за страну конкуренцију и многи произвођачи биће угрожени

СЛОБОДАН увоз хране из Европе и неминовно спуштање рампе на царине од следеће године, донеће нам ниже цене хране, али ће посебно уздрмати домаћу прехрамбену индустрију и аграр. Српска пољопривреда још није спремна за страну конкуренцију и многи стручњаци упозоравају на то да ће отварање граница уништити велики број произвођача. Под налетом јефтинијих производа, које се очекује због повољнијег увоза, страдаће најпре мали, а убрзо и већи произвођачи хране.

– Србија је већ током протекле године увезла значајне количине пољопривредних производа, којих имамо напретек – каже каже Саша Ђоговић, сарадник ИЗИТ-а. – Само из Италије увезли смо шаргарепе и цвекле у вредности од 109.000 долара, купуса и келерабе за 61.000 долара, брашна за 62.000 долара. На списку су и замзрнуте малине и вишње. То је очигледно “пробни балон” када нам се 2014. отворе границе за увоз робе из ЕУ.

Увоз јефтиније хране свакако је добар за потрошаче, пошто ће већа конкуренција донети ниже цене, али на дуже стазе, како упозоравају стручњаци, домаћа пољопривреда биће “на коленима” уколико се нешто не предузме.

– Верујем да ће држава све више да издваја из буџета за пољопривреднике како би могли постепено почети да парирају произвођачима из Европске уније – каже Ђоговић. – Лоше је што је такав уговор о царинама тако склопљен, али врло тешко се у оквиру споразума сада може нешто променити. Остаје на нама да што више средстава улажемо у пољопривредно-прехрамбени сектор, јер је то наша стратешка грана. Могуће је да наша држава, уколико види да постоји нелојална конкуренција или да смо преплављени већом количином увозних производа него што може да се апсорбује, уведе одређене мере заштите, у виду квота чак и заштитних царина на неки одређени период.
ПРОДУКТИВНОСТ

МАДА је домаћа храна по квалитету “на гласу” и може да парира свима, продуктивност је и до десет пута мања него што је то просек у ЕУ, објашњавају стручњаци. Нашој пољопривреди ће, у најбољем случају, кажу, требати три до пет година, и то уз пуне мере аграрне политике, да достигне ниво иностраних произвођача. Укидање и смањење царина највише ће се одразити на сточарство, које ће овим мерама бити потпуно уништено, затим на воћарство и повртарство.

Новости