Америчка и Европска свемирска агенција тестирале су прототип који ће једног дана омогућити интернет комуникацију између Земље и робота на другим планетама.
Сићушни ЛЕГО робот смештен у лабораторији на Земљи контролисан је уз помоћ специјалног НАСА-иног лаптопа са Међународне космичке станице.
Астронауткиња Сунита Вилијамс, команданткиња Међународне космичке станице на тренутној мисији, употребила је експериментални протокол мреже толерантне на ометања (Дисруптион Толерант Нетwоркинг – ДТН), да управља роботом који се налазио у европском Центру за свемирске операције у Немачкој. Експеримент је обављен крајем прошлог месеца.
Ово је симулација сценарија у коме астронаут који орбитира око неког другог света контролише ровер на површини те планете, објавили су данас научници НАСА-е.
“Демонстрација је показала изводљивост употребе нових комуникационих инфраструктура при слању команди са орбитирајуће летелице роботу на површини планете, те примање слика и података назад од робота”, навео је у саопштењу Бадри Јунс, администратор за свемирске комуникације и навигације у штабу НАСА у Вашингтону.
“Експериментални ДТН који смо тестирали са свемирске станице можда ће једног дана користити људи на летелици у орбити око Марса, како би руководили роботима на његовој површини, или са Земље, користећи орбитирајуће сателите као релејне станице”, истакао је Јунс.
Бандл протокол
ДТН је нова технологија дизајнирана да омогући стандардизоване комуникације на велике даљине и кроз временска одлагања. У њеном језгру је такозвани Бандл протокол (Бундле Протоцол – БП), сличан Интернет протоколу (ИП), који служи као срце интернета на Земљи.
Велика разлика између БП и ИП је што Интернет протокол претпоставља беспрекорни пут података, док је Бандл направљен да рачуна на грешке и дисконекције – прекиде који уобичајено ремете комуникацију у дубоком свемиру.
– Ради се о комуникацији на велике даљине јер “нормални” интернет не очекује да ће проћи неколико минута док не стигне нешто што је послато – рекао је за ББЦ Ким Нергард из ЕСА.
Подаци се кроз БП мрежу крећу у низовима кратких скокова, чекајући код једног чвора док следећи линк не буде доступан, навели су званичници НАСА. Систем се користи мрежом чворова – тачкама конекције – да се избори са временским одлагањима. Ако дође до ометанај, подаци се ускладиште на једном од чворова док опет не постане могуће да се комуникација пошаље даље. Овај “ускладишти и шаљи даље” (сторе анд форwард) механизам обезбеђује да се подаци не изгубе и постепено се крећу ка својој дестинацији.
– Са интернетом на Земљи, ако дође до прекида везе, извор мора поново све да пребаци, ли губите податке. Али ДТН има толеранцију на ометања и у томе је разлика – објаснио је Нергард.
Научници тренутно да би комуницирали са ровером “Кјуриосити”, који је слетео на површину Марса 6. августа, користе такозвану комуникацију “од тачке до тачке”.
– Ровером на површини Марса командује се директно са Земље или, у неким случајевима, уз помоћ орбитера као сателита за пренос података, али то је и даље комуникација “од тачке до тачке”. То није прављено као мрежа. На површини Марса има неколико ровера, много летелица у орбити, али се на све њих гледа као на засебне објекте – навео је Нергард.
– Идеја је да у будућности ровери на Марсу и орбитери буду третирани као мрежа, тако да можете слати податке у мрежу као што их шаљете уз помоћ интернета на Земљи. То ће и даље бити путем радио-таласа, али на другачијим фреквенцијама, које ће омогућити већу брзину преноса комуникација од данашње – додао је он
Блиц
фото: НАСА
