УСВАЈАЊА српске деце у иностранству нису била могућа до пре неколико година, па ипак Удружење “За истину и правду о бебама”, тачније три његова члана, која су уједно и чланови државне Комисије за прикупљање чињеница о статусу новорођене деце за коју се сумња да су нестала из породилишта у Србији, дошли су до сведока који ово демантује и тврди да су много раније бебе, илегално, “прелазиле границу” – сазнају “Новости”.
– Од мене је шесторо деце отишло директно на усвајање. Троје је отишло у друге земље, једно у Крагујевац, једно у Београд и једно у Нови Сад – каже наша саговорница.
Како су њој рекли, мала Катарина је нађена пред прагом биоскопа у Чачку.- После седам дана проведених у болници, радници Центра за социјални рад су је довели код мене, у Брђане. Овде је била 10 месеци, ја сам јој и дала име Катарина Илић – каже Милица Спасојевић.
ТРАГОВИ СУМЊЕ О ОТИМАЊУ
У Удружењу кажу, уколико су деца илегално усвајана и одвођена из наше земље, то би могао да буде траг и да су бебе отимане од мајки у породилишту, проглашаване мртвима, и даване или продаване страним усвојитељима.
Напуштена беба је стигла у дом хранитељке у другој половини 1971. године, да би се већ наредне године, пред крај лета, десило и усвојење. Усвојитељи су били брачни пар из Шведске – Норвежанин Ингвад Хана и његова супруга Швеђанка Лена. До Брђана су, како се сећа Милица, дошли преко, сада већ покојног, Милована Студовића, нуклеарног физичара из Института у Винчи. И сам Ингвад је био нуклеарни физичар, који је послом дошао у Београд, где је упознао Милована. Милица има фотографије не само са брачним паром, већ и са Милованом.
ПОРОДИЧНО Ингвад Хана (у жутој мајици) са усвојеном бебом из Србије у наручју, у шведском дому, Фото Приватна архива
Шведски брачни пар је ту провео месец дана, и стално путовао на релацији Београд – Чачак
– Кад су коначно добили папире, отишла сам са њима у Чачак, у Центар за социјални рад, да потпишу уговор о усвојењу – сећа се Милица.
Фото Приватна архива
Још неко време, по одласку из земље, јављали су се усвојитељи из Шведске Катарининој старатељки и слали фотографије, али се временом контакт прекинуо. До ове жене представници Удружења дошли су јер су чули да у Брђанима постоји бака која је отхранила педесетак малишана.
Трагајући за судбином својих беба, посетили су је пре неколико дана. Тако су сазнали за причу о иностраним усвајањима наше деце.
– По тадашњим законима страни држављани нису смели да усвајају нашу децу – потврђује Радиша Павловић, председник Удружења и члан Комисије. – Нама државни органи тврде да се овако нешто није дешавало. Како није, када имамо сведока да јесте…
ОСТАЛА БЕЗ ПЕНЗИЈЕ
МИЛИЦА Спасојевић је пуне 42 године била хранитељ. Пре неколико година, приликом додељивања плакете (доле на слици), тадашњи министар за рад и социјалну политику Расим Љајић обећао јој је да ће добити пензију. До дана данашњег ова жена је није добила.
Фото Приватна архива
Одговорно тврдимо да седамдесетих година прошлог века ништа није могло да се деси у Институту у Винчи а да за то не знају безбедносне службе. Дакле, морале су знати и за овај и за остале случајеве сличних, противзаконитих усвајања деце у иностранству. Комисија по Закону о несталим бебама има ингеренције да спроведе истрагу о овом случају и на првом састанку тражићемо да се отворе архиве.
Војислава ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости.рс
А управо је ово случај уобичајен да не кажем “репрезентативан”, на основу ког се може раскринкати сва та мафија која је крала и отимала децу? Мислим да многи људи знају за далеко “употребљивије” случајеве за распетљавање тог клупка зла, па се потрудите да пишете о неком таквом случају, а не да се овакав случај, као из чланка, злоупотреби и да неко ко хоће да заташкава овај велики злочин према српском народу каже: “Па, ето, допустили су да напуштено дете усвоје научник и супруга из државе која је тада била пример социјалне одговорности… – зар је то продаја беба?”. Не допустити више нити једну могућност да се неко крив извуче неосуђен из овога!
Али неко је штеково лову !