Обећану прекретницу у здравству, после смрти осмогодишњег Раденка Никодиновића из Лознице због баналног прелома руке, министар здравља Златибор Лончар започео је “сечом глава” 11 директора болница.
Време ће показати да ли је овим коначно отворио Пандорину кутију свих здравствених зала, од трагедија грешком “белих мантила” и смрти на десетине пацијената од бактерије клостридије која хара српским болницама, па мита и корупције… Или ће се све завршити, како кажу неки лекари, само на “одстрелу ситне дивљачи” и на штету грађана.
Синдикат лекара и фармацеута тврди да кривица не лежи на њима, већ у чињеници да се здравство опхрвано немаштином свакодневно урушава, а они раде преуморни, слабо плаћени, и без довољно стручних кадрова и опреме. Траже састанак са премијером да би му предочили како не треба изменити, већ применити законе ради у циљу повећане ефикасности и квалитетне услуге пацијентима.
Челник тог синдиката Раде Панић истиче да плате морају да расту, уз паралелно одстрањивање 13 одсто вишка административаца и раст броја медицинских радника за десет одсто. Из Српског лекарског друштва стиже упозорење да је просечна старост лекара опште медицине 60 година и да се многи од њих 3.000 широм Србије спремају за пензију.
У најкраћем, сценарио за колапс, а све на штету грађана који плаћају здравствено осигурање држави, да би додатно морали да купују лекове, шприцеве, завоје и газе… све је учесталије и да из сопственог џепа још једном плате не мале суме приватним ординацијама.
Немањин ход по мукама
Огледало претешке ситуације је случај 13-годишњег Немање Леонтијевића из села Кожуар, оболелог од тумора костију. Његова петочлана породица живи од свега 9.000 динара помоћи, па на хемиотерапије у Београд путује сам јер му за карте до Уба, па потом и српске престонице треба 800 динара. Помоћ су тражили од председника општине Уб, али им је речено да пара нема.
Хроника грешака с кобним исходом
Статистика погрешних дијагноза и лекарских грешака са смртним исходом не постоји. Бројни предмети у судским фиокама скупљају прашину, а дуготрајни процеси завршавају се конфузним и преблагим, углавном условним казнама. Списак случајева с кобним исходом је дугачак и тешко их је све навести.
“Вести” објављују само део суморне хронологије.
4. новембар 1997: на Институту за мајку и дете после операције крајника умро Стефан Гавриловић (5);
28. април 2000: Ивана Ђурђић (32), неуропсихијатар у београдском ГАК у Вишеградској, угушила се на порођају услед недостатка кисеоника;
15. новембар 2000: Зоран Матић (28) преминуо од тромбоемболије плућа после операције вена у београдској приватној клиници Децедра;
21. март 2006: Маријана Јокић (26) преминула јер у панчевачкој болници за шест дана нису установили да јој је пукло слепо црево;
9. септембар 2006: преминула Јелица Радовић (19), која је приликом операције чукљева у приватној клиници Децедра добила сепсу;
26. октобар 2006: Од сепсе преминула Милијана Љубоја (36) после операције жучне кесе у Земунској болници;
4. јун 2007: умрла Ања Граховац (3) због лекарске грешке приликом операције катаракте на очној клиници Перфекта;
15. фебруар 2008: У дечјој клиници у Тиршовој преминуо Далибор Хавлек (14) после месец и по дана коме због гутања сонде;
19. април 2009: После порођаја и четири операције умрла Оливера Вељић (39) из Крагујевца;
30. мај 2009: Беба Наталија Тешић преминула од пнеумококног менингитиса јер су је лекари ДЗ Нови Београд три пута враћали кући;
8. јануар 2014: Дијана Маринковић (4) из Ћуковца код Врања угушила се кривицом лекара;
24. септембар 2012: Сара Марковић (1,5 година) преминула је у врањској болнице јер нису уочили упалу плућа;
4. август 2016: Јована Станковић (24) из Сурдулице родила мртву бебу јер јој лекар током трудноће није лечио висок крвни притисак;
8. октобар 2016: Раденко Никодиновић (8) из Лознице преминуо због тровања организма, после прелома руке током игре.
Д. Декић – Вести
фото: В.Секулић
