Насер Орић као убица савезног МУП-а ликвидирао Белог као освету због 9. марта

ЈОШ 1991. године знало да Насер Орић ради прљаве послове за државу. Један од таквих “ангажмана” било је и убиство Бранислава Матића Белог испред његове куће на Вождовцу…

Ово за “Новости”, 24 године после убиства једног од оснивача Српске гарде и финансијера СПО, прича његов најбољи пријатељ Јован Јоца Оташевић.

Прст судбине је хтео да са Белим у колима тог 4. августа 1991. не буду Оташевић и Ђорђе Божовић Гишка.

– Били смо у Такову, на смотри Српске гарде. Дизали смо трећи српски устанак против Милошевића. У колима смо били Бели, Гишка и ја, а у Милановцу смо Гишка и ја изашли, да би ушла моја жена Милица, која се враћала од брата, са децом. Ту су били и Гишкина девојка и жена Белог – прича Оташевић.

У Београд, пред Матићеву кућу, на Вождовцу, стигли су око осам увече. Чекало их је петоро убица, у белом “мерцедесу” и зеленом “форду”. Бели је изрешетан са 29 метака у леђа, а убице су га “овериле” на асфалту. Било је то прво убиство, које ће отворити серију ликвидација у Београду деведесетих. Док је падао на плочник, Бели је викнуо: “Бежите, децо!”

– Један од убица био је Насер Орић, тада припадник Специјалних јединица Савезне полиције, а нешто касније ратни командант Армије БиХ. Момци су га знали из града, из клубова, у некима је радио и као обезбеђење. Обављао је прљаве послове за државу. Ваљда им је било згодније да Србе убија усташки унук – циничан је Оташевић.

Како каже, Орић је учествовао и у пребијању демонстраната, 9. марта, а Слободан Милошевић је, наводно, коментарисао: “Ала бије овај Насер Орић, свака му част!” Учествовао је и у хапшењу Вука Драшковића.

– Убиство Белог било је, на неки начин, освета државе за 9. март. Бели им је нарочито сметао као финансијер СПО. После убиства, начелник СУП пришао је његовом оцу и загрлио га с речима: “Чика Благоје, све ти је јасно.” Случај је водио један млађи инспектор Благоје Аврамовски. Саслушавао је комшије, нешто истраживао, мислили смо да фолира. Једног дана се јавио с речима: “Сазнао сам ко је убио Белог.” Није стигао да подели сазнање ни са ким, јер су бачене три бомбе у кафић, на Вождовцу, у коме је седео – сећа се Оташевић.

Никада нико није саслушавао ниједног сведока у вези са убиством Бранислава Матића, па ни Милицу Оташевић. До данас нико није ухапшен, нити је одговарао за то убиство. Како каже Оташевић, савезна потерница због убиства је расписана за Орићем, али тек пошто је овај већ побегао за Босну, у новембру 1991. Да је он учествовао у убиству Белог касније је потврдио и оснивач СДА за Сребреницу, Ибран Мустафић. Он је у својој књизи “Планирани хаос” написао да му је Орић сам признао то убиство.

И Гишка је погинуо исте године, на ратишту код Госпића, у септембру 1991. Оташевић тврди да је знао да ће бити убијен, па је отишао “да часно погине”. Убијен је с леђа.

– Још памтим Гишкину изреку из тог времена: “Ко се с Насером дружи, живот му је дужи” – завршава Јоца Оташевић.

Јованова супруга, очевидац убиства, страдала је под неразјашњеним околностима, 2008. године, у експлозији, у својим колима, на Авали. Ни после седам година њена смрт није расветљена.

НАПРАСНА ПЕНЗИЈА

НАЧЕЛНИК полиције у Убу добио је налог тог 4. августа 1991. да пропусти двоје кола, бели “мерцедес” и зелени “форд”. Ишли су ка граници с Босном, па преко Дрине. Није постављао сувишна питања. Следећег дана је пензионисан.

В. ЦРЊАНСКИ СПАСОЈЕВИЋ, Новости