Савски насип у Обреновцу биће обновљен тек за неколико недеља, кад већ будемо ушли дубоко у јесењу сезону високих вода. Бедеми који тај град, поплављен у мају, штите од Колубаре и њене притоке Тамнаве, већ су санирани. Али, то само значи да је одбрана Обреновца од Колубаре, која га је потопила, враћена до нивоа на којем је била пре маја. Тада се показало да то није довољно. Утолико пре што је колубарски слив прилично незгодан, а насипи свакако више нису довољни за заштиту, већ је систем одбране неопходно надоградити, оцењује Марина Бабић-Младеновић, из Института за водопривреду „Јарослав Черни”. Није искључено да би то изискивало и измештање појединачних објеката или чак неких мањих насеља дуж слива.
– Према пројекцијама климатских промена, екстремне временске прилике, попут изузетно интензивних падавина какве су подигле воде и пролетос и недавно, у источној Србији, постајаће све чешће. То значи да је потребно направити план за управљање ризиком од поплава на Колубари, која је веома осетљив слив, а простире се на територији чак 16 општина – рекла је Марина Бабић-Младеновић.
Пре свега, објашњава она, нужно је воду, када набуја, задржати у деловима слива Колубаре где нема насеља.
– Тамо где су шуме и пољопривредно земљиште, па вода не може начинити велику штету, требало би на реци направити ретензије. То се постиже подизањем специфичних насипа са уставама и пропустима кроз које вода контролисано истиче на земљиште. На тај начин бисмо је спречили да не стигне до насеља. Да ли би то захтевало и измештање појединачних објеката или мањих насеља, како би се ослободио простор за безбедно изливање воде, знало би се тек након израде студије. Она мора претходити плану за управљање ризиком – наводи Марина Бабић-Младеновић.
Ретензије дуж водотока радо би видели и у Дирекцији за воде. Изградња тих објеката је у програму за такозвано системско унапређење заштите од високих вода, који би обухватао и надоградњу и продужење насипа, као и подизање нових бедема тамо где недостају. Али, то би коштало 39,3 милијарде динара. Дирекција је Влади Србије доставила предлог да се ти радови предвиде у буџетима за наредне три године, али одговор никада није добила. Тренутно се, напросто, једва намичу средства и за прву фазу санације оштећења из маја.
Још тежи задатак ће бити налажење новца за потпуну санацију до јуна идуће године, када би према уредби Владе Србије она требало да се заврши. Али, дугорочно улагање је, без обзира на беспарицу, Колубари неопходно. План за управљање ризиком од поплава на том сливу мораће да нађе решење за разне потешкоће.
– Колубара има 15 притока, махом мањих, бујичних водотока, који без најаве могу надоћи за неколико часова. Да буде још сложеније, све те реке су распоређене лепезасто. Када све набујају истовремено, као што нам се десило у мају, вода се излива у просторе небрањене насипима. Тамо где је простор брањен, насипи у том случају попуштају под притиском воде. Управо због тога се мора размишљати превентивно, а ретензије су најбољи начин за умањење ризика. Јер, не можете целу реку оклопити насипима, иначе би притисак воде на њих био неиздржив. Вода се негде мора излити, питање је само да ли ћемо је чекати у насељеним местима или ћемо јој омогућити да то учини другде – објашњава Марина Бабић-Младеновић.
