Наставља се борба за храст!

Грчевиту одбрану старог храста код Горњег Милановца власт оцењује као израз паланачког духа прошлости и тежњу ка заустављању модернизације Србије.

Позивајући се на европске вредности све бројнији браниоци древног стабла, са друге стране, истичу да нису против напретка и изградње ауто-пута, али да на сечу историјског дрвета – не пристају.

– Ко руши своју природу, традицију и историју, не поштује ни људе – истиче Иван Карић, народни посланик и председник Зелених Србије. – Ниједној нормалној држави у свету, а ми то очигледно нисмо због појединаца, не би се догодило да сруши овакву вредност. Уместо да се први потпредседник Владе бави истрагом како је законска заштита заобишла овако вредно природно добро и како је дошло до пропуста при пројектовању Коридора 11, он вређа људе који постављају права питања. Желимо ауто-пут, али више од тога – хоћемо уређену земљу у којој ће се поштовати закон, природа и људи.

БРАНИЋЕ ДРВО ТЕЛИМА МЕШТАНИ Савинца и грађани који су против сече древног стабла истичу да ће храст бранити по сваку цену. Како кажу, ако буде требало, тешким машинама супротставиће и – своја тела. – Не разумем зашто се грађанима који мирно изражавају мишљење приписује „паланачки дух“ – каже Бојан Миловановић из удружења ГМ Оптимист, које свакодневно организује обилазак храста у Савинцу, где се окупља по неколико десетина грађана из свих крајева Србије. – Желимо решење које ће сачувати храст и наставити изградњу ауто-пута без угрожавања безбедности у саобраћају. То се зове одрживи развој, који подразумева уважавање обе чињенице.

Карић истиче да је најбољи пример како држава треба да штити своја природна богатства – франкфуртска шума, на чијој локацији је првобитно планирана изградња највећег европског аеродрома. Шума је, каже он, сачувана, а аеродром измештен.

Браниоци храста залажу се да драгоцено дрво постане споменик природе, културе и историје које би своје место требало да има између две траке ауто-пута, где би био атракција и најлепше стајалиште за одмор путника.

Да једно дрво не може да спречи напредак државе, али и да гажење преко традиционалних вредности не доноси никакву корист, тврди професор социологије са Правног факултета у Београду Милован Митровић.

– Одбрана храста није израз примитивизма или паланачког духа, већ постмодерни модел понашања који је одавно присутан у Европи – објашњава Митровић. – Ти људи знају које су користи од ауто-пута, али су свесни и његових лоших страна. Они су дигли глас против наше склоности да ново изграђујемо на рушевинама старог. Можемо само да се запитамо какав би био епилог ове ситуације у просевећеној и развијеној Немачкој, Француској или Италији.

Да у Оксфорду, где нема ниједног дрвета дуговечног колико запис из Савинца, туристи обилазе Алеју старог дрвећа, подсећа историчар Милош Ковић. Он наглашава да модернизација у Европи подразумева ослобађања од култа бетона, фабрика, изградње…

– Став власти према овом дрвету говори о Србији која све више личи на „Фарму“, где се цени незнање и неукост. Он показује и однос елите према традицији. Храст је стар колико и косовски мит. Уколико власт не бежи од издаје јужне покрајине, тешко је наћи разлог због ког би поштедела и дрво, које је сведок наше историје. Комуникације и изградња нису спорни, али и традиција која мора да се поштује. Узор за то могу да нам буду европске државе, па чак и САД – упозорава Ковић.

Новости