Наставља се пад динара, у понедељак ће за евро бити потребно 110,19. Привредници негодују због померања курса. Стручњаци не очекују јачање динара на пролеће, као прошле године.
Динар наставља да пада. После рекордног курса од 109,33 динара, за евро ће у понедељак бити потребно готово динар више – 110,19. Народна банка је интервенисала са 30 милиона евра, али то није довољно новца да се промени вишемесечни тренд слабљења динара, кажу стручњаци. Због лоше економске ситуације у земљи и свету, јачање националне валуте готово нико не очекује.
У неким банкама за евро већ траже 114 динара, а плаћају га чак осам динара мање. Тако себе штите од наглих промена вредности валута. У мењачницама курс је повољнији, али је посла мало – углавном продају девизе.
“Пошто је курс већ достигао 110, много је већа потражња него понуда. Чим је већа потражња, нормално да је курс већи тј. да је динар слабији, а евро јачи”, изјавио је мењач Борисав Брујић.
Док се грађани на сваки раст курса прерачунавају колико им треба за рату или кирију, привредници кажу да њима свако померање курса смета.
“Тиме се стварају проблеми и губици. То је добро за извозне компаније, али оне чине свега 17 одсто предузећа”, рекао је Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије.
Тражња за девизама је повећана, јер увозници плаћају рачуне, а други враћају кредите узете у иностранству.
“Чињеница је да су наше банке у децембру, због задовољавања услова адекватности капитала, од матичних банака позајмиле велике количине новца, што ових дана морају да врате у еврима”, навео је Хасан Ханић из Београдске банкарске академије.
Слабљење динара је очекивани наставак тренда започетог крајем прошле године. Банкари кажу да нема показатеља да неко износи новац из земље.
“Промет на домаћем девизном тржишту није нарочито велики. Постоји умерена активност на међубанкарском тржишту, постоје релације с клијентима, плаћање увоза и затварање кредита, ништа специфично после јануарског одлива који је био условљен плаћањем енергената”, рекла је Соња Миладиновски из Сосијете женерал банке.
На курс утичу и прекид аранжмана са ММФ-ом и лоше стање привреде. Неизвесно је и колико ће компанија у изборној години бити спремно да улаже у Србији. Последица је пад поверења у динар.
“Динар може да ојача на основу појачане понуде девиза, уколико дође до већег прилива, наплате извоза или неке инвестиције или агресивније интервенције НБС”, истакла је Миладиновски.
За разлику од прошле године, када је после слабљења динар на пролеће ојачао, ове године стручњаци не очекују да ће се тај сценарио поновити.
РТС
