Београд — Да би примио плату изнад републичког просека, наставник са завршеним факултетом мора да ради 20 година.
Занимљиво је да смо податке о просечној заради наставника у основним и средњим школама добили од Министарства просвете и Управе за трезор, а да су синдикати листом тврдили да такве податке – немају. Неки су нам замерили да објављивањем тих података стајемо на страну владајуће странке и умањујемо њихове преговарачке позиције, с обзиром да се очекује да држава ускоро објави на колику повишицу могу да рачунају запослени у образовању.
Почетник може да рачуна на зараду која је осам одсто испод тог просека.
Иако неки синдикати тврде да просечне зараде у образовању заостају за републичким просеком чак 17 одсто, статистика показује да су наставници у основним и средњим школама ипак веома близу просечних примања у земљи.
Према подацима Министарства просвете, просечна јунска плата (јул и август нису репрезентативни због годишњих одмора) запослених у основном и средњем образовању је била 44.029 динара, а наставног особља 48.539, док је просечна републичка зарада за тај месец износила 49.238 динара.
Наставник са седмим степеном, 20 година стажа и разредним старешинством прима 50.786 динара, а онај који има десет година радног стажа – 48.905. Почетници са високом стручном спремом примају 45.222 динара, а са шестим степеном 38.851.
У најнеповољнијем положају су запослени са четвртим степеном стручности чије су плате испод минималне цене рада, а они са теткицама “обарају” просечну зараду у основном и средњем образовању испод просека Републике.
За синдикате образовања поменута рачуница је спорна, јер је, како кажу, меродавно само поређење просечне зараде у образовању у целини са просеком државе. Ипак и рачунице синдиката се разликују, па су једни израчунали да запослени у просвети по примањима заостају за осталим делатностима за 11 одсто, други за 15 или 16, а трећи за 17 одсто.
“Ако посматрате само просечне плате наставника у основним и средњим школама, онда њих треба да упоредите са запосленима са седмим степеном стручности у војци, полицији.., а правника у школи са правником у јавном сектору. Видећете да зараде у образовању заостају за другим делатностима између 23 и 30 одсто. Просечна плата у војсци, полицији и државним органима је 55.000 динара, а уколико се на то дода минули рад и стручна спрема, њихове плате су око 60.000 динара. Да би се извукли из постојеће ситуације и стигли републички просек наше плате треба да се повећају за 16 одсто. На мање испод тога нећемо на пристанемо”, каже Слободан Брајковић, председник Синдиката радника у просвети Србије.
Унија синдиката просветних радника у више наврата је тражила да се административним радницима и домарима са четвртим степеном стручности коригује садашњи коефицијент од 8,62 на 13,42, колико износи за четврти степен у настави (а не да се дотирају до минималне цене рада) и да се обештете (око 27.000 динара по извршиоцу) за период од децембра 2015. до данас, јер им цена рада није мењана иако је била предвиђена Законом о буџетском систему. Траже и да се изједначе коефицијенти шефа рачуноводства са шестим степеном са истим степеном стручности у настави, односно да са 13,73 буде повећан на 14,88. Унија се залаже да професор почетник има 30 одсто већу плату изнад републичког просека, што би у овом тренутку износило око 65.000 динара. Како кажу, у прилог тези да статистика државе о наставничким платама није до краја тачна, указују да значајан број наставника нема пуну норму или ради на одређено време.
Валентина Илић, председница Синдиката образовања Србије, сматра да би зарада наставника почетника требало да буде изједначена са платом лекара (опште праксе) такође почетника, који прима између 57.000 и 58.000 динара.
“За Министарство просвете ово поређење није прихватљиво јер кажу да је посао лекара компликованији и имају већи обим посла, али мислим да је такав начин вредновања посла апсурдан. У школи имате наставнике који су завршили хемију, молекуларну биологију… не видим разлог да се њихов рад мање вреднује”, сматра Илићева.
Она додаје да је радећи у школи као наставник са магистратуром, разредним старешинством и минулим радом имала плату 50.000 динара и пита да ли са том зарадом може да се преживи ако се има на уму да минимална потрошачка корпа за трочлану породицу износи 36.000 динара.
Илићева сматра да су зараде запослених у образовању “деградирајуће” и да би, уз повећање минималне цене рада од 1. јануара 2018, плате у овој делатности требало подићи за још 15 процената. Илићева додаје да ће нови Закон о запосленима у јавним службама додатно деградирати просветне раднике, јер ће се магистратура уместо садашњих четири одсто вредновати 2,5 одсто, а докторат свега три одсто, а не шест процената као досад.
Држава обећава да ће поменути закон коначно решити проблем зарада запослених у школама са четвртим степеном, чије су плате тренутно испод минималца, али синдикати у то сумњају.
“Са повећањем минималне цене рада од 1. јануара идуће године спремачице у школама ће зарађивати 25.580 динара, али ће радници са четвртим степеном и са том повишицом опет бити испод минималца. Неки директори су послушали препоруку министра просвете и овој категорији исплаћују месечно по 5.000 динара од сопствених прихода које школе остваре, али неки то не желе да ураде јер кажу да неће да крше закон или због тога што школе немају сопствене приходе”, истиче Брајковић.
Данас.рс
