02.01.2013. –
Изузетно леп призор ће моћи да се посматра у ноћи између 3. и 4. јануара. На Земљу ће се пролити киша звезда. То су Квадрантиде – једна од најјачих метеорских бујица. Ако се буде гледао северни део небеског хоризонта моћи ће да се види како сваких неколико минута небом промичу јарки метеори дајући светлост на тренутак и одмах се гасећи. Постоји веровање да ће се жеља, коју човек замисли у том тренутку сигурно остварити.
Ако човек посматра метеоре може да примети да они као да излећу из једне тачке одакле се у облику лепезе разилазе у различитим правцима. Ова тачка се налази у бившем сазвежђу Зидни Квадрант – постојао је такав астрономски инструмент у стара времена. Управо овај назив је наследила бујица метеорита, а само сазвежђе је укинуто. Сад ова област неба улази у сазвежђе Волара. А метеори нису ништа друго до ситне честице репа комете која се распала. Они се крећу својом орбитом и једном годишње се пресецају са Земљином орбитом, објашњава астрофизичар Астрономског института «Штернберг» МДУ Владимир Сурдин.
Приближавајући се Сунцу комете губе спољашњу опну. С њихове површине испарава гас односећи бујице прашине. Ове ситне честице улећући у Земљину атмосферу брзином од преко 40 км у секунди приликом трења о ваздух горе у облику блесака метеорита. Ниједна од ове честице не долеће до Земље и не представља опасност ни за нас, ни за авионе.
После сваке такве кише на Земљиној површини се ствара наслага од неколико тона материје доспеле са комете, која се затим налази у леду Антарктиде и у облику веома ситних изгорелих куглица. Ови трагови доносе драгоцене податке о томе од чега се састоје удаљена места Сунчевог система, на којима су комете настале. По речима Владимира Сурдина, чак и сам блесак метеора има научну вредност.
– Пошто горе у атмосфери ове честице својим блеском откривају свој хемијски састав. Фотографишући спектар с линијама различитих хемијских елемената сазнајемо од чега су се ове честице састојале, а то значи и састав тела од којег су насале.
Док честице комете још не изгоре у атмосфери оне пресецају маршруте Међународне космичке станице и многобројних сателита. Након метеоритске «паљбе» на крајевима се појављују микроскопска удубљења од удараца. Ипак, метеоритске кише не праве велике проблеме.
Није било још ниједног случаја да космички апарат озбиљно настрада од ситних метеорита. Међутим, они кваре илуминаторе, стакло постаје мање прозрачно, панели соларних батерија дају мање електричне енергије. Због тога је боље не долазити с њима у непосредан додир и окренути станицу како би већина честица прошла поред ње.
Интензитет кише Квадрантида се мења из године у годину и тешко је рећи колико ће звездана киша бити јака овог пута. Узрок је у томе што је материја комета на својој орбити распоређена врло неравномерно, објашњава астрофизичар Астрономског института «Штернберг» МДУ Игор Волков.
– Обично су на месту где се налазило језгро комете распоређене гушће честице метеоритске кише. Дакле, Земља не пресеца увек исти део бујице, већ час гушћа, час мање густа места. Кад се Земља и бивше језгро комете налазе на минималном растојању падају врло јаке метеоритске кише.
Тако је било 1966. године с Леонидама – другом звезданом кишом. Тада је на небу долазило до блеска по 30 звезда сваке секунде. Овај догађај је ушао у уџбенике. Истина, такве појаве су изузетно ретке.
Са временом ће звездане кише Квадрантида и других јарких бујица – Леонида, Персеида, Хеменида, укупно их је познато око 20 – лагано слабити. Земља скупља честице комета и после сваког њеног проласка кроз орбиту комете има их све мање. Постепено гашење киша траје на стотине, па чак и хиљаде година. Међутим, то не значи да наши далеки потомци неће моћи да им се диве. Јер, Сунцу ће се стално приближавати нове комете губећи своју материју, а то значи да ће се појављати нове звездане кише.
Борис Павлишчев,
