Уколико не схвати да питање смене министра Лепосавића није ствар политичког надгорњавања него борбе за голи живот, Влада Црне Горе мораће да прихвати не само одговорност ДПС-а већ и своју
Како су се, негујући другачије вредности, на истом задатку нашли улична гарда ДПС-а, влада Црне Горе формирана на литијском референдуму и фамилије у чијем се власништву налазе опозициони медији?
Апсолутно ништа
„Један живот. Један грб. Један дом. Једна застава. Једна химна“ – проусташким слоганом следбеници ратног злочинца Секуле Дрљевића најавили су протесте поводом одлуке Владе о либерализацији стицања црногорског држављанства. У протестном писму присталице великохрватског национализма, именоване као Одбор слободних грађана Црне Горе, одлуку Владе назвале су „перфидном игром која има за циљ да новопридошли држављани сутра одлуче о неком новом референдуму о независности и тако зациментирају Црну Гору као део српског света или још горе, поново припоје Србији“.
Подршка је стигла од стране опозиционих странака које су упозориле да ће црногорско држављанство и бирачки списак бити проширени за више хиљада особа пореклом из Србије, Босне и Херцеговине и Русије, чиме би се спровео, како су навеле, етнички, демографски и изборни инжењеринг.
Чињеница да је на изборима одржаним 2016. у Црну Гору ушло скоро 38 хиљада људи, колико и у шпицу туристичке сезоне, махом муслимана из Луксембурга, Данске, САД, Немачке, док истовремено они који су 30 година живели у Црној Гори нису имали право гласа, није интригирала црногорске „патриоте“.
Црногорско пролеће је могло да почне. Активности по улицама Црне Горе, претње „пуштањем звијери из кавеза“, поруке мржње и насиља финансиране из ДПС-а, кризу у политичком животу насталу после предлога смене министра Владимира Лепосавића претвориле су у ратно поприште.
Блокирање саобраћајница, увреде упућене Србима, пребијање припадника Војске Црне Горе испратила је скандалозна изјава министра унутрашњих послова Сергеја Секуловића да полиција под његовом ингеренцијом „неће хапсити“. Активиста и борац против режима Мила Ђукановића Владислав Дајковић подсетио је шта се десило када је пре неколико година с пријатељима блокирао улицу у центру Подгорице због корупције Мила Ђукановића.
„Тридесетак наоружаних полицајаца је улетело у нас као да смо терористи. Сипали су нам сузавац у очи, завртали руке као крвницима, држали у марици без ваздуха и онда нас, након тога, стрпали у ћелије. А шта ради полиција данас у овој ’ослобођеној’ Црној Гори док присталице Мила Ђукановића – ’Комите’ – сваки дан блокирају међуградски саобраћај, скачу на возила у покрету, псују нам мајке, славе усташтво, туку војнике и прете нам протеривањем? Апсолутно ништа. Понашају се као последње кукавице и глинени голубови, на челу с министром Сергејом Секуловићем – бившим сарадником, по правилу, антисрпских политичара у Црној Гори и човеком који је јавно прогнозирао победу Мила Ђукановића на изборима у августу док смо ми крварили у кампањи.“
Чувари ватре
Пуно разумевање за антисрпски наратив уличних протеста показала је РТВ ЦГ с правом означена као истински чувар НАТО вредности. Треба ли подсећати на то да је РТВ ЦГ свој програм на Дан победе 9. маја прошле године почела песмом усташе Марка Перковића Томпсона?
Не само наивна већ је опасна заблуда уверење да овај и концерн „Вијести“ више немају моћ да управљају догађајима. Заслуга за замку Сребренице подметнута министру Лепосавићу такође се може приписати овом картелу. Шта је уследило након питања посланика ДПС-а упућеног министру Лепосавићу? Удар, сетимо се, није покренут из Миловог легла, у народу препознатог као глас мафије, већ је иницијатива прешла у руке заступника Соросове експозитуре у Црној Гори. Мајстори за фалсификовање чињеница отворили су још један фронт који, показаће догађаји који су уследили, озбиљно прети да сруши Владу и Црну Гору врати на дан 30. августа прошле године.
У таквим околностима Кривокапић се одлучује на можда најпогубнији корак – писмо народу у којем одлуку о смени Леспосавића образлаже потребом чувања Владе, а његову изјаву о Сребреници назива чистим луксузом.
Један од координатора медијског тима коалиције на чијој је изборној листи био Кривокапић, аналитичар Лука Радоњић одговара Кривокапићу: „Пошто сте у писму народ назвали ’часним’, ови су вам, Кривокапићу, међу најчаснијима. Нису се продали. Нису крали. Нису шпијали. Имали су, Кривокапићу, став. Истина, за разлику од многих, ја нисам трчао да се сликам са вама, ни кад сте излазили из кола да се јавите и захвалите, нити било када друго. Нисам вас ни предлагао. Али јесам као један од координатора медијског тима коалиције на чијој сте изборној листи били, учинио све да се народу представите. И тада и данас, ја сам у увјерењу да смо се сабрали око вриједности, а не око личности. Мене сте најмање изневјерили. Али сте изневјерили све ове људе који су вам дали шансу. Да заједно са вама стану на пут аутократији, корупцији, репресији. И зато, Кривокапићу, што се тиче овога ’писма народу’… Нисте изабрани да би се понашали као ваши претходници. И они су имали манир да кажу ’знамо да је већина за ово, али ми ћемо за Ваше добро, по своме’. Због тога су и поражени, Кривокапићу. Ако сте заборавили, грађани су носиоци суверенитета. Ова држава је наша. Заједничка. Не можете се, Кривокапићу, обраћати народу са поштовањем, а не поштовати га.“
Оставка или помирење
Радоњић упозорава да уколико Кривокапић било кога, па и министра којег је сам предложио, буде смењивао с онима који су на изборима поражени, с лицима која су изопштена из православља, ако тако крупне потезе буде доносио гласовима оних који су спроводили или подржавали репресију над народом, без гласова и одобрења оних захваљујући којима је ту где јесте, то ће га уписати у највеће издајнике новије црногорске историје.
„Ако немате подршку парламентарне већине, онда вам је честитије да поднесете оставку. Ако се ослањате на подршку ДПС-а, нема тога писма, саопштења, текста, који ће такву издају продати као некакав демократски поступак.“
Уколико не схвати да питање смене министра Лепосавића није ствар политичког надгорњавања него борбе за голи живот, Влада Црне Горе мораће да прихвати не само одговорност ДПС-а и Прве и Друге фамилије за поништавање резултата литијског референдума већ и своју. Укратко, уколико, што је предложио Милан Кнежевић, не дође до помирења Кривокапића и Лепосавића, у оптицају ће бити неколико сценарија и ниједан од њих не обећава ништа добро.
Опрема: Стање ствари
Nema tu slobode bez ustanka.