ДРАМАТИЧАН пораст броја оболелих од малигних тумора у Србији не може да се заустави! Следеће године од карцинома свих врста само у централном делу Републике, не рачунајући територију КиМ, могло би да оболи чак 40.000, а да умре од 22.000 до 23.000 људи. То би било за 3.000 више оболелих, и за 1.000 до 2.000 више умрлих него што је, према последњим подацима, званично евидентирано 2010.
Професор др Слободан Чикарић, председник Друштва Србије за борбу против рака и коаутор у уторак представљене књиге ”Злочин у рату, геноцид у миру”, за ову застрашујућу ”прогнозу” оптужује радиоактивну муницију, којом је током бомбардовања 1999. године засута Србија.
– Чак 112 удара на 119 локација било је муницијом са осиромашеним уранијумом – наводи Петковић.
– Такозвани ”сребрни метак” сигурно доноси смрт оном кога је погодио, а онај ко само удахне његову прашину, умираће дуго и биће сведок немогућности да се томе супротстави.
– Пројекције су ужасне чак и ако учесталост тзв. солидних тумора настави да расте годишње, као и досад, за два одсто, а камоли ако се, што је много вероватније, буде повећавала – каже професор Чикарић, за ”Новости”. – Експлозију малигних тумора, нажалост, тек можемо да очекујемо, зато што је радиоактивни материјал остао на нашим просторима. Око 15 тона осиромашеног уранијума, као и плутонијум бачен на Србију, деловало је, делује, и деловаће наредне четири и по милијарде година!
Његове погубне последице по здравље људи, тврди професор Чикарић, већ се очитавају и кроз статистику о броју оболелих и умрлих од рака. Од 2001. до 2010. године број нових случајева карцинома повећан је за 20 одсто, а смртност од рака за 25 одсто.
– Леукемије и лимфоми, који чине пет одсто свих тумора, у драстичном су повећању – упозорава проф. Чикарић. – Од 2001. до 2010. године њихова учесталост је повећана за 110 одсто, а смртност од ових болести чак за 118 одсто. То значи да годишње бележимо пораст оболевања од леукемија и лимфома за 11 одсто, а пораст морталитета за 12 одсто. Њихова експанзија је почела 2006. године, значи седам и по година после бомбардовања, а пораст оболевања се и даље бележи. До ових података нисмо дошли напамет, већ на основу озбиљног истраживања на узорку од 5,5 милиона становника централне Србије.
Поклапање пораста оболевања, прво од леукемија и лимфома, а касније и од солидних тумора, са латентним периодом после бомбардовања, за професора Чикарића је сигуран знак да се 1999. године догодило нешто што је загадило животни простор.
СМРТОНОСНИ ОТПАД ДОНЕЛИ У БЕОГРАД
ОД бомбардовања је прошло 13 година, а и даље се углавном констатује да нема доказа који би у везу довели пораст оболевања од рака и употребу радиоактивне муниције.
– Код нас је зрачење 8.600 бекерела по становнику, а толерише се годишња доза од 80 бекерела – упозорава проф. Чикарић.
– То што смо један део тог материјала покупили из Пчињског округа је добро, али лоше је то што је он пресељен у Винчу, па смо смртоносни отпад сместили надомак Београда.
Новости
