Мађарска се припрема да подигне ограду на граници са Србијом притиснута избегличком кризом. У Бриселу нису срећни због такве одлуке Будимпеште, Београд још збуњено вага како да реагује, али су се црвене лампице упалиле у Загребу. Наиме, тамошња влада је у самртном страху да ће, ако мађарски зид буде подигнут, талас избеглица запљуснути Хрватску која, наравно, није спремна за тако нешто.
Формално, Европска унија не може много да учини поводом одлуке владе Виктора Орбана, а Европска комисија је одлучила да активира тзв. хитне механизме како би помогла Италији и Грчкој, где стиже највећи број азиланата из Сирије и Еритреје. Предлог Комисије био је да се размести 40.000 избеглица у остале државе ЕУ, али није добио подршку држава чланица.
И док земље јужне и централне Европе упиру прстом једна у другу, Еуростат (званична статистичка агенција ЕУ) је објавила податке који показују колико заправо погрешно Брисел посматра избегличку кризу. Нико не спори да је акутна криза на Медитерану, који свакодневно преплови на десетине бродова који из Либије превозе избеглице из Сомалије и Еритреје. Али, статистика каже да је главни проблем заправо – Косово!
Према подацима Еуростата, од 185.000 избеглица у првом кварталу ове године, појединачно највише њих, чак 26 одсто, долази с Косова које нико у Бриселу не посматра као извозника избеглица. Њихова омиљена дестинација је Немачка у којој је азил потражило 73.100 људи, а следи Мађарска са 32.800. Северни српски сусед је, гледано на кризу према броју становника, под највећим притиском.
Хоргош опаснији од Лампедузе
Примера ради, сви они бродови код Лампедузе и силне избеглице на њима су Италији донеле “само” 15.200 тражилаца азила, али је тамошња криза у ударним вестима. О Мађарској се, истина, најмање говори, па се верује да је драстичним потезом Орбанова влада покушала да скрене пажњу на стварни проблем.
Еуростат наводи да је по глави становника, највећи избеглични притисак у Мађарској (3.200), затим Шведској (1.184), Аустрији (1.141) и тек онда Немачкој са 905. Занимљиво је да је најмање људи за избегличку дестинацију одабрало управо Хрватску, затим Словачку, Литванију и Португал.
С Косова је пут Европе ове године кренуло 48.900 азиланата који су свој захтев предали властима у некој од држава којих су се домогли, али је тај број реално већи јер их има који се крију и раде на црно. Од свих људи с Косова, чак 90 одсто њих је кренуло пут Немачке (21.100) и Мађарске (22.800), а остатак је азил потражио у Луксембургу, Аустрији и Француској.
Најдужа граница
Како Хрватска, с преко 1.300 километара дугом границом према Црној Гори, БиХ и Србији има највећу копнену спољну границу ЕУ, и како су њене границе са Словенијом и Мађарском унутрашње границе ЕУ, иако нису унутар Шенгена, може се очекивати да кријумчари користе територију Хрватске за довођење избеглица. Након тога би они поновно могли кроз Мађарску с којом Хрватска има и дужу границу (355 километара) него Србија, или у Словенију.
– Тачно је да избеглице у Мађарску улазе преко Србије, али исто тако они претходно пређу преко Грчке и Македоније, тако да би требало објективније посматрати проблем – рекао је извор из Еуростата.
Љ. Ивановић – Вести
