Београд – Хиљаде и хиљаде људи, укључујући и велики број деце, умрло је после рата у Босни од последица употребе пројектила са осиромашеним уранијумом. Потпуно здрави људи који су живели или још живе на локацијама гађаним пројектилима из чиста мира добијали су рак или леукемију, и после дуже или краће болести умирали. Први пут ова теза о систематском тровању и научно је потврђена у филму „Смртоносна прашина“ немачког аутора Фридера Вагнера.
Зашто су људи умирали након бомбардовања
Овој теми Вагнер прилази као једном од многобројних поступака депопулације. Муниција са осиромашеним ураном је званично забрањена, али су овде улогу одиграли интереси америчке војне индустрије.
Аутор прати неустрашивог доктора, професора Зигварт – Хорст Гинтера и његове сараднике на путу по Ираку, Босни, Србији али и западним државама, у потврђивању страшне чињенице да је „фина“ прашина створена употребом пројектила са осиромашеним уранијумом 236 посејала смрт. Апсурдна чињеница је, како упозорава Вагнер, да је више људи страдало након завршетка ратова у Ираку односно Босни и након бомбардовања СРЈ, Србије а нарочито окупираних територија, него током самих ратова. Он даје и објашњење овог феномена.
Тајна умирања: Удахнута радиоактивна прашина
Наиме, трећина, односно половина честица које остају на погођеном месту су сићушне, „фине“ прашине. Након удисања она остаје у плућима особе која се затекла на месту експлозије и ту непрекидно зрачи смртоносном радијацијом. Последица је низ болести, највише канцер и леукемија, побачаји код жена, сушење крвних судова и, накнадно, читав низ генетских деформитета. Деца се, како каже наратор филма, рађају деформисана или мртва, без екстремитета, ушију, носа, очију, па и главе.
Почетак употребе пројектила чији је врх ради веће пробојности изграђен од осиромашеног урана био је у Заливском рату, када је над народом и војском Ирака али и над америчким војницима који су удисали смртоносну уранијумску прашину извршен је својеврсни геноцид.
Та врста геноцида почињена је и на нашим просторима, најпре приликом бомбардовања Републике Српске у августу и септембру 1995. године, а потом у агресији 1999. године.
У филму се помиње место Хаџићи код Сарајева, на које је изручено око 3.000 пројектила на положаје Војске Републике Српске и три касарне бивше ЈНА.
То место бомбардовали су авиони НАТО типа А10 „тандерболт“, топовима калибра 30 милиметара. Како се каже у филму, то су учинили глобални мафијаши / непревазиђени зликовци НАТО. Срби су напустили Хаџиће јер су Дејтонским уговором припали муслиманско-хрватској Федерацији и преселили се у Братунац у Републици Српској. Тамо је од канцера и леукемије више од 3.000 становника Хаџића трећина помрла само у наредне две године. Међутим, масовно умиру и Бошњаци који су се вратили у Хаџиће, јер су вода, ваздух и земљиште затровани уранијумском прашином.
Током агресије НАТО је гађао пројектилима са осиромашеним уранијумом углавном југ Србије, али и Нови Пазар. Окупиране територије су, о томе сведочи Вагнеров филм, буквално преоране пројектилима са осиромашеним уранијумом, тако да је и данас контаминиран прашином и неексплодираном муницијом. Војни циљеви које је гађао НАТО су углавном тенкови и друга оклопна возила.
Озрачени Ирачани, Срби и Бошњаци, али и војници НАТО
Фридер Вагнер каже да се смртност од канцера у Ираку повећала и десет пута. Њихови градови, а истичу се Басра и Багдад, „сијају“ колико су контаминирани. Нека места су и 2.000 и више пута контаминирана од дозвољеног, друга чак 20.000, а рекорд је 30.000 пута. Аутор филма се пита каква је будућност људи који живе на тим просторима.
Многи оболели су до данас помрли. Многобројни војници НАТО алијансе озрачени су било да су ратовали у Ираку или су били учесници мировних мисија у Босни или на окупираним територијама. Више до 50.000 војника НАТО има тзв. заливски синдром који није ништа друго него озраченост осиромашеним уранијумом, што је открио поменути доктор Гинтер.
НАТО знао да шаље своје војнике у контаминирана подручја
Наравно, „глобалне звери“ су знале за ову опасност и крајем осамдесетих је снимљен филм о опасностима муниције са осиромашеним уранијумом, али није приказан војницима НАТО који су послани у „прљаве ратове“.
„Дакле, НАТО је свесно жртвовао своје војнике“, поручује Вагнер. Много је смртних случајева војника НАТО и генетских деформитета код њихове деце.
Покушај убиства научника који је открио истину
У филму се каже да су „глобални фашисти“, да би заташкали свој злочин, покушали да ућуткају доктора Гинтера на којег су „налетела“ кола. Овај виталан старац је остао жив и наставио са својим радом иако је и сам озрачен… И друге желе да елиминишу, тврди аутор „Смртоносне прашине“, па се они који знају чињенице о осиромашеном уранијуму крију где стигну.
Правда
