НАТО нас је засолио смрћу

КАО мајка покојног сина, преминулог од канцера, имам обавезу да реагујем на тврдње др Зорана Радовановића које је изнео у у тексту објављеном у “Новостима” 13. маја 2017. године под насловом “Нема епидемије малигних тумора”.

Изношење у јавност оваквих изјава, посебно после анализа и текстова др Данице Грујичић којима тражи оснивање комисије за утврђивање штетности и утицаја НАТО бомбардовања на животну средину и људе, у најмању руку је – срамно. О неутемељености ових ставова уосталом сведочи и случај Милана Родића из Крушевца који “18 година доказује да се разболео од касетних бомби” (текст објављен такође у “Новостима” 11. маја 2017)

Чињеница јесте да сам ја једна несрећна мајка, родитељ предивног сина, младог човека и савесног полицајца, који је после тромесечне борбе, своју битку за живот изгубио. Као мајка, не желим и не могу и нећу да останем нема и тако прихватим ставове какве заступа Радовановић. Истина је свим позната. Савремена медицина и статистика, искрени лекари који се свакодневно сусрећу са овим болестима, ауторитетом говоре о повећању и учесталости канцерогених болести на овим просторима.

Мој покојни син током НАТО агресије био је на задатку чувања Више школе унутрашњих послова у Земуну, где је на радном задатку био изложен експлозији бомбе бачене на овај објекат.

Из његовог сведочења о овом догађају издвајам да је наглашавао необјашњиво присуство огромне количине прашине од које се само пуком срећом он и његове колеге нису погушили. Мој син је био савестан полицајац, није одбијао ни радне нити ратне задатке. Током агресије био је месец дана распоређен на Косову, а по завршетку бомбардовања радио је као лични пратилац штићених особа у држави.

У Управи за обезбеђење личности радио је све до 30. септембра 2016. године када му је у току смене позлило. Исте вечери јавио се и будући Клинички центар, где му је снимљен абдомен и где му је предочено да има промене на јетри. Била је отечена, увећана и веома цистоина.

Убрзо је добио прогнозу – свега 20 дана живота. Бог му је поклонио још три месеца и у вечни живот га позвао 6. јануара 2017. године. Игром судбине, мој отац стар 90 година, учесник Сремског фронта, по сличном ратном распореду својевремено је чувао школу “Војислав Илић” и такође преживео. Разлика је само у томе што је свој рат водио у време када се није користило радиоактивно наоружање.

Молила бих дотичног доктора Радовановића да објасни своју тезу да од канцера умиру стари људи, јер у овом случају имамо и данас живог човека и полицајца који је у својој 39. години умро од рака дебелог црева.

И не само то. Нашу породицу је замолио од проф др Радоје Додер за сагласност, како би се медицинска документација уврстила у стручну литературу, будући да он такву јетру није видео у својој пракси. И то уз напомену да су све анализе показале да није реч о наследном фактору, већ о стеченом.Подразумева се да сам спремна да сву медицинску документацију изнесем на увид.

Господине Радовановићу, није само мој син умро. Умрли су многи и нажалост многи ће тек умрети. Ми, њихови најмилији, мртви међу живима, остајемо да читамо ваше неистине. Не знам који су вам мотиви нити коме то иде у прилог, али немојте да нам сипате со на живе ране. Верујте да много боли.

Молим вас да се боље позабавите тематиком и као лекар помогнете у доказивању да уранијум и касетне бомбе јесу веома важан чинилац, па и узрок, пораста броја канцерогених болести у Србији.

Ја сам остала без дивног сина, а његови синови од 16 и 9 године без оца. Свесна сам да га ништа не може ни вратити нити заменити. Али истину морамо признати, посебно због свих његових колега који иду на неадекватне систематске прегледе.

Овим путем молим и надлежне у МУП-у да се учесницима у борбама и браниоцима Косова омогуће редовне контроле и прегледи који имају за циљ рано утврђивање малигних болести. Морамо знати истину због генерација које морају бити свесне штетних утицаја НАТО бомбардовања, уранијума и загађености животне средине. Апелујем на све да помогну да се едукацијом становништва, неоспорним чињеницама гледа у очи и омогући боља и ефикаснија превентива.

Докторе Радовановићу, немојте нас вређати. Ваша изјава је нереална и заснована на чињеницама које су само ваше.

Господине, добро су нас “засолили”.

Љубица Николић, мајка покојног Милана Николића, Београд

Новости.рс