НАРЕДНЕ суботе се навршава 19 година од почетка НАТО бомбардовања Савезне Републике Југославије. Напад је, без одобрења Савета безбедности УН, уследио на основу наредбе тадашњег генералног секретара Алијансе Хавијера Солане. Деветнаест земаља света, с војним потенцијалом 600 пута већим од југословенског, обрушило се да, како је тврђено, спречи хуманитарну катастрофу на Косову и тадашњег председника Слободана Милошевића “баци на колена”.
Уз податак да су током агресије на нашу земљу погинула 462 војника, то је све што српска јавност прецизно зна о бомбардовању и њеним последицама. Истина је и да се ни 19 година после бомбардовања не зна тачан број погинулих и рањених. Када се о томе говори, најчешће се уз број погинулих војника наводи и да је настрадало више од 2.000 цивила, а рањено више стотина. Слично је и у случају материјалне штете. И она се, досад, само процењивала, а зависно од извора, креће се од 30 милијарди до чак 100 милијарди долара.
ОСИМ тога, део бомби “Милосрдног анђела” био је “обогаћен” осиромашеним уранијумом. Колико таквих ракета је бачено, званично се не зна. Незванично се помиње 15 тона! Да ли су нас гађали још нечим, и чиме, и то је непознаница. Но, треба подсетити на то да је група наших стручњака и научника из земље и иностранства септембра 2001. организовала Међународну конференцију о еколошком опоравку СР Југославије. Ту је први пут приказано и да су прикупљени узорци пројектила са осиромашеним уранијумом такође садржали и много опаснији плутонијум, као и изотоп уранијума U-236, којих нема у природном уранијуму.
О томе да ли тај осиромашени уранијум и данас убија грађане Србије – стручњаци имају опречна мишљења. Али чињеницу да је у годинама после НАТО бомбардовања Србија стигла у врх земаља по броју оболелих од карцинома и да је такође у врху у Европи по смртности од малигних болести нико не може да оспори. Подаци јасно показују да после бомбардовања има 2,7 пута више оболелих од рака. Према подацима Института за јавно здравље Србије, број новооболелих од карцинома у централној Србији је 1998. године био 18.841, а 2011. готово двоструко више.
– Чак и да осиромашени уранијум није оставио последице на здравље људи и да није загадио животну средину, што ће рећи само незналице, стрес који су житељи Србије доживели током 78 дана бесомучног бомбардовања многима је био окидач за оболевање – тврди професор др Даница Грујичић, неурохирург, начелник Одељења за неуроонкологију Клиничког центра Србије и редовни професор Медицинског факултета у Београду. – Само од леукемије смртност од 2002. године до данас је повећана за 139 одсто. Но, није проблем само рак, проблем су и аутоимуне болести, које су, нарочито међу женама, у енормном порасту. Повећана је и стерилност мушкараца. А посебно забрињава то што је двоструко повећан број деце оболеле од малигних болести у односу на време пре НАТО агресије. Ако говоримо да су пушење, физичка неактивност и неправилна исхрана фактори ризика за оболевање од рака, може ли ико да каже да то важи и за децу?!
АЛИ, према речима наше саговорнице, осиромашени уранијум је само “врх леденог брега”.
Панчево / Фото Зоран Јовановић
– Морамо да схватимо да је НАТО у нашој земљи 1999. починио екоцид – каже професорка Грујичић. – Не сме се заборавити хемијско загађење које је било огромно. А ми о томе уопште ништа не знамо, јер је све било сакривено од нас. Намерно или ненамерно, не знам. Бомбардовали су нас у време сетве. Све те токсичне материје су ушле у ланац исхране. Гађали су хемијска и нафтна постројења, људи су удисали азот, диоксине, тешке метале… НАТО нам је својим налетима потрошио кисеоника колико сва жива бића у Србији потроше за 50 година. Отишле су три тоне живе у Дунав, више од три милијарде килограма земље је избачено из лежишта… Бомбардовањем трафостанице на Бежанијској коси ослобођан је полихлоро-бифенил. Један литар овог једињења загади милијарду литара воде!
Ћуприја / Фото Драган Миловановић
Јасно је, каже професорка, да Србија сада, после готово 20 година, има право да анализира све што се десило током НАТО агресије и да се бави мерама за ублажавање тих последица тамо где се то још може.
МЕЂУНАРОДНИ суд правде у Хагу се 15. децембра 2004. огласио ненадлежним за тужбу коју је СРЈ поднела против осам земаља НАТО “због геноцида и нелегалне употребе силе током бомбардовања 1999. године”. Али неки појединци и организације најављују да ће до краја године поднети тужбе против 19 земаља чланица НАТО које су 1999. године бомбардовале Србију. Тужбама ће тражити накнаду штете за оболеле и преминуле војнике и житеље Србије. Да ли су њихова очекивања да ће у томе успети реална?
– Да би могли да туже земље чланице НАТО које су учествовале у НАТО агресији, мора се, најпре, утврдити узрочно-последична веза између њиховог чињења и последица – каже адвокат Горан Петронијевић.
– Неопходно је, дакле, да се докаже да између осиромашеног уранијума и других хемијских загађивача и оболевања од карцинома постоји непобитна веза. То мора да буде озбиљан, експертски налаз који би урадио тим и наших и страних стручњака. И наравно, иза тих појединаца и удружења морала би да стане држава. Ако би се све то испунило, онда би тужбе имале изгледа за успех пред било којим судом у свету.
УСКОРО КООРДИНАЦИОНО ТЕЛО
– ПОСЛЕДЊИХ дана разговарала сам са министрима здравља, одбране и заштите животне средине, и надам се да ће координационо тело за испитивање последица НАТО агресије 1999. године бити врло брзо формирано – каже проф. Даница Грујичић.
– Пред нама је заиста озбиљан научни рад и посао, јер наш народ мора да зна које и какве последице по здравље и животну средину је оставило бомбардовање. Планирамо и да резултате испитивања преведемо на 20 језика, да буду свима доступни.
Јелена Mатијевић, Новости.рс
