Наредне године у Србији ће бити драстично повећан број оболелих од карцинома дојке, грлића материце, дебелог црева, простате… Ова онеспокојавајућа слика здравственог стања нације је пре свега последица употреба муниције са осиромашеним уранијумом у време НАТО бомбардовања 1999. године, тврди председник Друштва Србије за борбу против рака др Слободан Чикарић! Држава, међутим, овај проблем минимилизује, а неки сматрају да је то и због њене окренутости према ЕУ и чињеници да су кључне земље Уније, предвођене САД кроз западну војну алијансу главни кривци што Срби оболевају и умиру од тумора у значајно већем проценту него у деценијама пре бомбардовања.
Песимистичном прогнозом др Чикарић покушава грађанима да скрене пажњу на нужност редовних и превентивних прегледа, али и надлежнима у српском здравству да предузму све како би се очекивана екплозија тзв. солидних тумора окончала што већим процентом излечених.
– Истраживање су показала да ништа чудно до 2006. године није било ни у броју оболелих ни у броју умрлих, а онда је те године дошло до раста од 80 односно 100 одсто у погледу обољевања, односно морталитета.
Када је статистика показала да је дошло до пораста новооболелих од леукемије и лимфома баш 2006. године, поставило се питање који су канцерогени агенси за то криви, шта се то десило пре седам и по година, што је просечни латентни период за ове туморе? Да ли је нација повећала конзумацију дувана за 100 посто? Наравно да није, да ли су се драстично пропила или је фактор гојазности учинио своје? Наравно да нису. Али се управо у том периоду десило да је Србија била изложења зрачењу када је око 15 тона муниције са осиромашеним уранијумом пало на Србију у току бомбрадовања – објашњава др Чикарић.
[quote]Мушкарце коси тумор плућа
Мушкарци у Србији најчешће умиру од тумора плућа, на другом месту је тумор дебелог црева и ректума, а трећи по учесталости је рак на простати. Рак дојке најчешћи је у оболевању и умирању код жена, следи тумор плућа, па рак дебелог црева. Преведено на бројке, годишње у Србији од рака плућа у просеку умре 4.600 особа оба пола, а од тумора дебелог црева 2.600 људи. Због тумора дојке у просеку годишње умре 1.600 жена![/quote]
Од 2001. године пензионисани професор и стручњак за радиолошку онкологију ради истраживање и анализе на основу података Института за јавно здравље Србије “Др Милан Јовановић Батут” у који из свих крајева државе, изузев Косова и Метохије, пристижу подаци о броју новооболелих грађана од малигних тумора.
У овој референтној републичкој установи, међутим, кажу да они нису радили истраживање о узрочно-последичној вези бомбардовања и пораста оболелих од тумора.
– Институт за јавно здравље Србије није спроводио истраживања, нити нам је познато да су у Србији рађена истраживања која се баве утицајем последица бомбардовања које се могу довести у везу са оболевањем и умирањем од малигних болести у нашој земљи. Као део редовних активности, сваке године Институт публикује податке о оболелим и умрлим особама од малигних тумора – објашњава за “Вести” др Снежана Живковић Перишић, специјалиста епидемиологије Одељења за превенцију и контролу незаразних болести у Институту “Батут”.
Да су бомбардовање и пораст малигнитета у узрочно-последичној вези др Чикарић базира на чињеници да се болест не јавља одмах по дејству канцерогеног агенса, односно у овом случају осиромашеног уранијуама, већ да мора да прође одређени латентни период, који за леукемије и лимфоме у просеку износи седам и по година, док је за солидне туморе у које спадају карцином дојке, грлића материце, плућа, дебелог црева… тај период петнаест година.
Како је број оболелих од леукемије и лимфома букнуо 2006, тако се може пројектовати да ће се експлозија солидних тумора, који су и најзаступљенији међу пацијентима, десити управо следеће године – деценију и по од како су нам “милосрдни анђели” слали “поклоне” са неба.
Шокантни подаци
Када се мало боље анализира, званична статистика даје за право др Чикарићу. Током дванаестогодишњег периода, од 1999-2010. године, регистрован је пораст и стопе оболевања и стопе умирања код онколошких пацијената. У односу на 1999. годину, стопе умирања од рака код мушкараца су порасле за 11,2, а код жена за 8,4 одсто.
– Нажалост, када говоримо о умирању, и у случају лимфома и леукемија региструје се значајан пораст стопа умирања – код мушкараца стопе умирања од нон-Хоџкинових лимфома су порасле за 58, а леукемије за 20,5 одсто. У исто време, код жена стопа умирања порасла је од нон-Хоџкинових лимфома за 82, а леукемије за 9,4 одсто – наводи податке др Снежана Живковић-Перишић.
Вести
