Снаге НАТО-а су 1991. пут дејствовале по 986 цивилних објеката, од чега је 119 потпуно уништено, а 867 тешко оштећено. На 113 локација бачено је 50.000 пројектила с осиромашеним ураном, а 57 циљева је нападнуто касетним бомбама. Напади су изведени на градска подручја при чему је избачено 156 контејнера са 37.440 касетних бомби. После доласка међународних војних и полицијских снага, јуна 1999, с Космета је протерано око 350.000 углавном Срба, али и становника других националности. Извршено је преко 8.000 терористичких акција, убијено 2.000, а отето 1.500 и рањено 2.500 људи. Укупна ратна штета је процењена на 120 милијарди долара, од чега је само војска, изузимајући војну инфраструктуру на Космету, претрпела штету од девет милијарди долара.
У току агресије НАТО-а на СРЈ регистровано је 26.095 полета авијације, од чега је 18.168 извела борбена авијација. Лансирано је око 37.000 ракета, бомби и других пројектила с око 40.000 тона убојног високобризантног експлозива.
На почетку агресије, НАТО је ангажовао 371 авион дневно, а на крају агресије тај број је повећан на 1.200 авиона дневно.
У одбрани од НАТО снага, југословенска војска или српске снаге, како су је називали политички и војни званичници Алијансе, оборила је 61 авион, седам хеликоптера, 30 беспилотних летилица и 338 крстарећих ракета. Подаци о броју оштећених борбених авиона и других борбених система, који су пали на територије суседних земаља, нису познати и мало је вероватно да ће их НАТО икада објавити.(…)
Командант НАТО снага Џорџ Робертсон је изјавио 2000. да је на Космету, на локацијама према Албанији гађано 112 локација, а ван Космета 89 локација. По локацији је пало 15–396 килограма урана. Бомбардовање војних и цивилних циљева 1994. и 1995. у Републици Српској и 1999. у Србији осиромашеним ураном проузроковало је смрт 34 војника оружаних снага Италије и 38 француских војника као и стотине умрлих цивила, Срба, муслимана и Албанаца. Оболели су и војници из Холандије и Немачке.
Поред директних штета изазваних експлозијама бачених бомби и ракета,на територији СРЈ се водио специјалан рат, који по својим ефектима спада у хемијске и радиолошко-нуклеарне ратове. (…)
Наши лекари драматично упозоравају да је повећан број оболелих од разних врста карцинома и леукемије и да је Србија по броју новооткривених и оболелих од карцинома међу првима у Европи. Такође суморно предвиђају да предстоји епидемија карцинома у Србији.
Рак масовно коси становнике Србије. Према последњим подацима Националног регистра за рак, од ове опаке болести 2011. умрло је 21.007 особа: 12.085 мушкараца и 8.922 жене. Посебно забрињава чињеница да стопа смртности расте брже него стопа оболевања. Морталитет се годишње увећава за два и по, а учесталост оболевања за два одсто. Због тога нам прети опасност да се нађемо у ситуацији да се број новооткривених случајева малигних обољења и број умрлих на годишњем нивоу – изједначе.
Доктор Снежана Живковић Перишић, из Одељења за превенцију и контролу незаразних болести Института за јавно здравље Србије ,,Др Милан Јовановић Батут”, каже да је од 2002. до 2011. стопа морталитета од рака у Србији порасла за 17 одсто! Од рака бронхија и плућа годишње умре 4.600 оболелих, од малигних тумора дојке 1.600, а од грлића материце 500 жена. Рак дебелог црева и ректума покоси још 2.600 оболелих, а карцином простате – 800.
*(Из реферата са јучерашњег округлог столао држаног у „Сава центру” у Београду, „Од агресије до сецесије”, у организацији Београдског форума за светр авноправних)
