Вероватно врло мало или никако, становништво у РС није упознато да ће се на Јахорини полако али сигурно појавити НАТО радар и пратећа инфраструктура којa би билa у склопу НАТО-вог ракетног штита на Балкану.
Програм НАТО-а, BRAAD (Balkan Regional Approach to Air Defence) је програм који укључује постављање 4 и више НАТО радара у Црној Гори, Албанији, БЈР Македонији те и Босни и Херцеговини, односно један од њих би био на Јахорини у Републици Српској. 2011. године у Немачкој су министри одбране ове 4 земље усвојили закључке да се ови радари поставе на дате локације у циљу надзора ваздушног простора, као и да ће се путем НАТО-а набвљати сва потребна опрема. О комплетном програму BRAAD и локацијама можете погледати на званичној интернет страници НАТО савеза.
Локација планираног НАТО радара на Јахорини је место некадашњег радара ЈНА, односно Вoјске Репубклие Српске. У рату 1995. НАТО као непријатељска страна је бомбардовао положаје ВРС и уништио неке од објеката, тако да би данас у мирнодопским условима без икаквог отпора те локације и званично преузео уз недобијену сагласност становништва Републике Српске.
О намерама НАТО-а према Републици Српској говори војно-политички аналитичар Гостимир Поповић:
– Када се говори о војно-политичкој алијанси, НАТО савезу, интересантно је да она упорно покушава да стави под своју контролу све елементе у којима српски народ живи на југоистоку Европе, а посебно је удар на Републику Српску, јер покушава се преко нечега што се зове заједнички органи, да се РС увуче или утера у НАТО савез како би се касније дисипплиновала, а онда и нестала.
Инсталирањем ових постројења, Република Српска која је ратовала против НАТО-а се аутоматски ставља на страну НАТО алијансе, и тако добија статус супарника како Русији, тако и Србији која је такође ратовала са НАТО-ом и заузела став да ће остати војно неутрална, а која је и недавно потписала са Русијом споразум о војно-техничкој сарадњи.
Какве су намере НАТО савеза?
– Република Српска односно подручје где живи српски народ треба да буду стопа НАТО-а за офанзиву према Истоку, а ако би “утерали” онда би имали и на неки начин одређену групацију људи које би они ангажовали као своје топовско месо у наредном периоду. Према томе опредељење народа у РС је веома јасно и у том смислу само треба издржати и на неки начин не дозволити да се било какве инсталације НАТО савеза стављају, а о уласку у НАТО савез не би требло бити никаквог говора ако се жели опстати у будућности.
Какво је мишљење у РС по питању уласка у НАТО?
– Читав тај пројекат и процес уласка и утеривања у НАТО савез је једноставно недобронамеран према Републици Српској и српском народу, а исто тако чињеница је да у Репблици Српској постоји јединствено мишљење да не треба ићи у НАТО савез, поготову због тога јер постоје алтернативе и многи други начини да би се обезбедила стабилност у региону југоисточне Европе, а самим тим и у РС.
Како год то звучало, реалност је у чињеницама, НАТО улази са својим постројењеима и наоружањем у РС без икаквих проблема и уз прећутну или дату сагласност свих институција. Када се НАТО смести са својом инфраструктуром, да ли ће бити касно одлучивати о томе да ли је становништво РС за НАТО, а већ улазимо, а пута назад нема
Такође, без икакве одлуке на нивоу РС она иде у НАТО, а упориште за овакве поступке је и члан 84. Закона о одбрани БиХ који каже да ће се спроводити све активности за пријем БиХ у НАТО!
Који су механизми супростављања Републике Српске по питању инсталирања НАТО радара на Јахорини и уопште о уласку у НАТО?
– Прво када говоримо о Републици Српској и њеним институцијама они јасно могу да не дозволе такву једну инсталацију, а друго је да представници РС у заједничким органима исто тако могу једноставно да не дозволе једну такву инсталацију. Међутим ту ће бити проблема са Федерацијом БиХ и другим деловима заједничких институција.
У свему томе постоје три правца на којима треба радити. Први је институционални, а то је да се једноставно не дозволи тако нешто ни по коју цену. Други је да се све то стави у јавност и трећи приступ је да се у крајњој линији организују јавни протести против тога. Ова три правца могу једноставно да обезбеде да се тако нешто не инсталише на територији РС.
На јавности, а нарочито властима у Републици Српској је да овом озбиљном геополитичком питању судбине Републике Српске посвете огромну пажњу и искористе све могуће механизме за одржавање референдума на нивоу Републике Српске да би се народ изјаснио о овом питању.
Да ли ће бити касно?
Вања Савићевић,
