ГЕНЕРАЛНИ секретар NATO, Јенс Столтенберг, признао је да унутар алијансе постоје дубоке разлике и апеловао на државе-чланице да учине све што могу да не буде разрушено њено јединство.
Ово је први пут за безмало 70-годишњу историју главне западне алијансе њен руководилац отворено говор да постоји опасност самом њеном постојању. Заиста, NATO је немогуће победити извана, али се он може распасти изнутра. Да ли је наступило то време?
НА Западу се говорка да је Доналд Трамп – док је напуштао недавни самит „велике седморке“ у Канади – изговорио да су најглупњи амерички потези били формирање NATO и потписивање споразума о Северноамеричкој зони слободне трговине са Канадом и Мексиком.
Уистину је могло бити тако. Трамп је у изборној кампањи критиковао NATO, доводећи у питање разлоге његовог постојања, указујући да су задаци алијансе застарели, да државе-чланице за његово издржавање дају премало новца па је све пало на САД. Наставио је да критикује NATO и по уласку у Белу кућу.
После свог првог сусрета са Столтенбергом, почео је, додуше, да тврди: да су савезници чули његове замерке, да је алијанса почела да се мења и да креће у борбу са тероризмом.
Чак је изговорио: „Говорио сам да је NATO застарео. Али, није више застарео“.
Да ли су Трампу поверовали? Наравно да нису, само су се правили да му верују. Зато што и амерички и европски атлантисти одлично знају његове погледе и циљеве.
Трамп жели да ојача Америку зјачајући њену унутрашњу моћ, првенсртвено – економску. Он све спољне савезе, као и водећу улогу САД у процесу глобализације, сматра нечим што доноси више штете него користи. И, он ће све то да чини корисним за Американце и националну економију – безмало по сваку цену.
Шта год Трамп говорио, атлантистима је јасно да он жели да ослаби Европу јер у њој види конкурента, а не млађег партнера у стварању „јединственог човечанства“. А ослабити, чак и унети раскол у ЕУ, Трамп намерава и уз помоћ NATO.
Не неће распуштати NATO него га користити за вршење притиска на Европу.
Он схвата да са јачањем ЕУ расту разногласја не само унутар Уније него и у оквирима NATO који је главни обруч западног јединства.
Није NATO просто инструмент америчке контроле над Европом – то јесте његова функција, али није главна. G7 и личне организације имају консултативну улогу, а NATO је механизам за контролу наднационалних елита над Европом и самим Сједињеним Државама.
NATO не повезује само две обале Атлантика већ и „Запад“ претвара у нешто конкретно.
Ако постоји NATO – постоји и Запад. Ако нема NATO – нема ни Запада.
Може се десити Брегзит, може на власт доћи антиатлантиста Трамп, може се чак и ЕУ распасти, али док постоји NATO – постојаће и Запад и његова амбиција да доминира.
Столтенберг је признао да се NATO налази у најнепредвидљивијој ситуацији у сфери безбедности за живота целе генерације. Додао је да су разногласја унутар алијансе реална и да није укамену уклесано да ће алијанса заувек постојати и цветати…
Чим буде ослабила америчка контрола над спољном политиком земаља Европе преко NATO, поставиће се питање – ко ће им преносити вољу атлантиста уместо САД? Велика Британија? Али, она се заглавила у свом Брегзиту.
Немачка, која је локомотива ЕУ и главни приофитер од евроинтеграција? Међутим, њена елита је изгубила способност да самостално доноси геополитичке одлуке.
Атлантисти су без САД у NATO као без руку, а Трампово распиривање европско-америчких противречја оставља западну алијансу без тла под ногама.
Не треба сумњати да ће Трамп јулски (11. 06.) самит NATO у Бриеслу искористити да савезницима спочита како се лоше владају. Чак је и Столтенберг морао да САД и Канада повећавају своје војно присуство у Европи, а да је Трампова администрација за 40 одсто повећала расходе на америчке трупе на Старом континенту.
До јулског самита NATO остале су непуне три недеље. Нема сумње да ће то бити најтежи самит у целој историји алијансе
Дакако, NATO ће опстати, али пукотине самим његовим темељима нико неће моћи да сакрије.
Пише: Петар АКОПОВ
Факти
