Генерални секретар НАТО-а Андерс Фог Расмусен у саопштењу објављеном на сајту ове организације оценио је да су Косовске безбедносне снаге “постигле пуне операционе капацитете”, али и да су “у потпуности у стању да изврше све задатке који им се повере у складу с њиховим мандатом и стандардима НАТО-а”.
Ово саопштење изазвало је општу еуфорију у Приштини, а похвалу су прокоментарисали све кључне политичке личности самопрокламованог Косова.
Министар безбедносних снага Косова Агим Чеку је изјавио да оваква похвала представља међународно признање и да НАТО у БСК види институцију од поверења и свог партнера.
– За претварање БСК у Војску Косова треба изменити Устав, а очекујем да ће се у јануару следеће године тачно знати како ће функционисати сектор безбедности – појаснио је Чеку.
Стручњаци из области безбедности из Србије немају дилеме да је ово последњи корак у формирању косовских оружаних снага и да је минут до дванаест да Србија нешто предузме.
– Албанци поступно озваничавају своју државност, а стварање војске је кључ. Отуда и користе сваку прилику како би то потенцирали. Међутим, индикативно је што је НАТО одлучио да у томе отворено учествује мимо званичних одлука Савета безбедности УН – истиче некадашњи начелник Генералташба СРЈ, генерал Бранко Крга.
Према његовим речима, српска дипломатија би што хитније требало да реагује пошто ни Резолуција 1244, али и споразум из Брисела Албанцима не дају оружане снаге.
– Очигледно власти у Приштини на свој начин тумаче и резолуцију СБ УН, али и Бриселски споразум. Погрешно је мислити да је Србија сада пред свршеним чином јер да се више ништа не пита, онда не би било и оволиких притисака – закључује генерал Крга.
Косовске безбедносне снаге оформљене су 21. јануара 2009. године наследивши некадашњи Косовски заштитни корпус. У обуци су учествовали већином британски војни инструктори, а формално, оне броје 2.500 припадника и 500 резервиста и опремљени су искључиво лаким наоружањем.
Некадашњи начелник Комисије за примену Војно-техничког споразума у Куманову, генерал Милан Ђошан истиче да Србија и те како има разлога за забринутост, а посебно неалбански живаљ.
– Немам дилеме да је све ово увертира у стварање Војске Косова што ће бити веома опасно за наш народ. Нажалост, сви смо били сведоци да је међународна заједница с једне стране јачала бившу ОВК, а с друге стране свесно чинила све да се наша војска што више уруши. Тужна је истина да су оружане снаге Косова данас знатно многобројније него наше – истиче генерал Ђошан и објашњава да никога не треба да заварава податак да БСК формално има само 2.500 припадника.
– Војска нису само људи у униформи, већ сви они који су спремни да на позив пођу у рат, а на Косову се тај приоритет гради годинама. Не постоји школа у којој деца под обавезно не посете споменик палим борцима ОВК. Истовремено, у Србији је проблем чак и ако споменете да знате неког ко је ратовао на Косову, а камоли да замислите ситуацију да се организује екскурзија с циљем полагања цвећа погинулим припадницима полиције и војске. То је наша трагедија – упозорава Ђошан.
Спремни и за иностранство
На сајту самопрокламоване владе Косова стоји да су КБС “професионалне, мултиетничке, лако наоружане и униформисане безбедносне снаге” са задатком да воде операције “одговора на кризе на Косову и у иностранству, цивилне заштите на Косову и помоћ цивилним властима приликом одговора на елементарне непогоде и друге ванредне прилике”.
Србија немоћна
Некадашњи државни секретар у Министарству за КиМ Оливер Ивановић и професор на Факултету за безбедност Зоран Драгишић оцењују да јачање Косовских безбедносних снага не представља реалан ризик по безбедност Србије, али је ипак “потенцијално велика опасност”.
– Понашање НАТО-а је врло узнемирујуће. Уместо подстицања на јачање војске, они би требало да ставе јасно до знања да војска не би требало да постоји на Косову – оценио је Ивановић, док је Драгишић казао да “Србија нема капацитет да заустави јачање БСК, пошто те снаге имају подршку најјачих сила света”.
Вести
фото: Бета
