У вези са недавно обележеном 64. годишњицом формирања Североатлантске алијансе генерални секретар НАТО Андерс Фог Расмусен је објавио у америчком часопису Forejgn Policy чланак под насловом Како очувати НАТО јаким. Поднаслов гласи: Трансатлантске споне се не дају на поклон. Како се види из тих дефиниција, аутор се од почетка определио за офанзивни тон, који се сачувао и у даљем тексту.
Морамо да одустанемо од представе да НАТО може да разматра само кризне ситуације, у чијем регулисању планирамо да учествујемо, – пише, између осталог, Расмусен. Алијанса, према његовим речима, мора да се навикава да мора да игра улогу форума за консултације о заједничким забринутостима у области безбедности, укључујући оне, које су ван границе трансатлантског региона. У речима «мора да се навикава» могу да се осете знаци раздражености. Такав израз би одговарао за укор каманданта својим подређенима. Још један аспект тог чланка обухвата задатке европских савезника. Европа мора да гледа ван себе, да разрађује праве глобалне перспективе у области безбедности, – исто тако категорично је генерални секретар позвао Европљане.
Вероватно је офанзивни тон изјава г-на Роасмусена, нарочито у његовом обраћању европским партнерима, изазван још увек постојећим, ако и не продубљеним неслагањима у ставовима Вашингтона и европских земаља у вези са расподелом финансијског и војног терета у оквиру алијансе. Недавно је немачки МСП поднео радни извештај о испуњавању одлука Чикашког самита НАТО-а у мају 2012. године. Главни резултат тог извештаја се састоји у томе, што се одлуке самита испуњавају од стране европских партнера темпом корњаче. Како се констатује у том документу, током протеклог времена чланице НАТО-а су само тешком муком налазиле узајмно разумевање у важнијим питањима.
Кључни проблем за НАТО је данас, – истичу експерти, финансирање одбране. Рецимо, операција у Авганистану је увек тражила повећање трошкова, док су европски савезници током протеклих 10 година смањили своје војне буџете у просеку за 15 одсто. Позиви за њихово повећање су постали неотуђив ритуал у иступањима и генералног секретара алијансе, и представника Беле куће и Пентагона. Међутим, главно питање, на које нема одговора, говори се у поменутом извештају, – то је питање о политичкој доктрини блока у условима одсутности хладног рата. Заменик директора Института политичке и војне анализе Анатолиј Храмчихин не придаје велики значај изјавама Расмусена и његовом чланку за Forejgn Policy.
– Оно, шта каже Расмусен је чиста демагогија, – каже Храмчихин. – Тим пре што у Европи НАТО нема шта да ради. Тамо неће бити ратова. Тамо за то нема ресурса. То су само ритуалне речи.
Што се тиче политичке доктрине НАТО-а, њу је отворено изнео у говору пред слушаоцима британског Краљевског колеџа у време опроштајне турнеје кроз Европу почетком ове године бивши шеф Леон Панета. Америка, према његовим речима, мора да постане најмоћнијом државом планете и присуствује у свим деловима света. НАТО, како је следело из његовог говора, биће главни инструмент у постизању тог циља. Занимљиво је да ни он у свом говору, ни Расмусен у свом чланку нису ниједном поменули постојање УН. Москва је више пута скретала пажњу на то. Међутим, на Западу не баш увек узимају у обзир руске забринутости, – сматра експерт немачког Фонда науке и политике Маргарете Клајн.
– Био је руски предлог да се закључи уговор о европској безбедности, – рекла је Маргарете Клајн у разговору с Гласом Русије. Међутим, западна страна није озбиљно прихватила ту иницијативу. Међутим, постоји потреба за дијалогом о таквим основним темама. Док се у тој сфери не постигне слога, стање сарадње ће остати доста крхко.
Судећи по поменутом чланку г-на Расмусена. Алијанси и његовим ионако развученим по читавом свету границама није довољан његов животан простор. Интересантно је да ли је много остало за њега у свету слободног места?
