ОДНОСИ међу трансатлантским савезницима, као и лидер најјаче међу њима, амерички председник Доналд Трамп, заузимали су високо место на менију за дебатним столом политичких и финансијских моћника окупљених на четвородневном, 65. по реду састанку Билдерберг групе, у “утврђењу” луксузног америчког хотела. Удаљен свега четрдесетак километара од Беле куће, овај хотел могао би да понесе дозу симболике. Јер, у хотелу “Вестфилдс Мериот”, баш као некад у “Билдербергу”, по коме је група 1954. године и добила име, трансатлантско савезништво нашло се на прекретници.

У “Билдербергу” је пре 63 године дат ветар у леђа Европској унији, посебним савезништвом Европе и Северне Америке. Сада, у “Мериоту”, група се суочила са досад највећим изазовом, дубоком трансатлантском кризом. Међу звучним именима 131 билдербеговца, стога, ове године посебно се издвајало једно, генералног секретара НАТО Јенса Столтенберга.

Везе између Билдерберга и генералних секретара НАТО, сходно циљевима групе, традиционално су биле блиске. Лорд Карингтон био је председавајући групе осам година, почев од 1991. Билдерберговци су били и генерални секретари НАТО Џозеф Лунс, Менфред Вернер, Вили Клас, Хавијер Солана, Лорд Џорџ Робертсон.

Ниједан од њих, међутим, није се тако отворено као сада Јенс Столтенберг суочио са претњом по опстанак Алијансе, а посебно не зато што је најмоћнија међу једнакима, САД, окренула леђа колективној одбрани, “светом” члану пет којим напад на једну чланицу значи позив на колективну одбрану свих осталих. Доналд Трамп урадио је управо то поручивши недавно на самиту Алијансе водећем европском савезнику, Немачкој, да не може да очекује амерички одбрамбени кишобран, “јер плаћа далеко мање него што треба за НАТО и војску”.

Бела кућа је касније покушала да ублажи ове речи, али Трамп је, заправо, само потврдио своје незадовољство финансијским понашањем НАТО савезника из предизборне кампање. Цифре су само поткрепљивале његов став.

Упркос сагласности чланица НАТО из 2014. године да земље постепено подижу улог у заједничку касу до два одсто свог БДП, од тога готово да није остварено ништа. Чак је и удео најбогатије, Немачке, знатно скромнији од обећаног. Трамп је, стога, ударио руком о сто и пресекао:

– Ово је врло лоше за САД и то ће да се промени! – написао је на “Твитеру”.

НИ АТОМИ НИСУ ТАКО МОЋНИ ЕВРОПИ ни атоми нису јача страна. Откако је Велика Британија, која је, уз Француску, била једина европска нуклеарна сила, напустила европску породицу, Стари континент може да се ослони само на Париз. Али, ту на сцену ступају не само законске препреке да Француска, чак и кад би то желела, подели свој нуклеарни арсенал са европском браћом, већ и отпори унутар “фамилије”. Немачка би, примећују поједини аналитичари, радије остала под америчким него под француским нуклеарним “кишобраном”.

Одговор немачке канцеларке Ангеле Меркел био је још оштрији:

– Ера у којој смо могли да се ослонимо на друге је завршена – рекла је, истакавши да је дошло време ослањања на сопствене снаге.

После првобитног одушевљења овом идејом, уследило је отрежњење, уз питање да ли је Европа у стању да се ослони на сопствене снаге у безбедности. Досадашњи самостални војни походи нису нудили много наде за оптимизам

Покушај преузимања иницијативе у војним акцијама у Либији 2011. године, завршио се прерастањем интервенције у НАТО операцију. Јер,Европљани нису имали не само довољно обавештајних ресурса, већ ни муниције!

Европска унија има милион и по људи у униформи, махом професионалних војника. Али, они нису јединствена војска, већ трупе из 28 чланица. Притом, нису потпомогнути сателитима, беспилотним летилицама, авионима танкерима, дуголинијским транспортом… Речју, не могу ништа без САД.

Стешњена између Трамповог гнева и страха, посебно на истоку континента, од Руса, у овом тренутку још неспремна да преузме безбебедност у своје руке, Европа покушава да одржи јединство. Иде тешко.

Најјача чланица, Немачка, оптерећена сенком два светска рата, нема снаге да повуче колективну одбрану континента. У француско-немачком двојцу такође нема, засад бар, довољно сагласја да се покрене одбрамбену осовину. А на истоку континента, посебно у земљама које су искусиле совјетску чизму, као што су Мађарска или Пољска, ни не помишља се на алтернативу америчкој одбрани.

Четвородневно окупљање групе Билдерберг завршава се данас “заветом ћутања”. Као и у протекле 64 године, неће бити писаних, још мање објављених закључака, нити ће се чути шта је у конференцијским салама говорио Столтенберг, као ни високи чиновници Беле куће, или њихови европски саговорници, који чине две трећине званица.

Дубравка Савић, Новости.рс